Најтеже догађање те 1995, догодило се 9. августа, био је долазак избеглица у ужичку Халу спортова. То је једини пут да сам се покајао што сам решио да отворим Тв 5 и да се бавим медијским послом. Испред градских фунционера их је дочекао Милитаров са волонтерима Црвеног Крста. Тада сам схватио величину Ужичана и ту особину да се искрено ујединују када се неко зло појави. Екипе ТВ 5 су се враћале у тишини и монтирале материјал за “Инфо 5”, снуждено и у тишини, уз понеку псовку упућену агресорима.
Фотографије које су тад снимљене заиста говоре оно што се речима не може описати. Сву људску жалост и беду, коју могу изазвати политичари и то се не сме заборавити.
