Hipi pokret nastao u Americi preneo se na Evropu, deca cveća, kako su sebe zvali pripadnici pokreta, doneli su nove trendove. Zagovarali su slobodu u ljubavi, vraćanje prirodi, prezirali su bogate, okupljeni idejom da zavlada mir u svetu sa krilaticom: „Vodite ljubav, a ne rat!“ bili su inspiracija za veliki broj mladih u svetu, ali i umetnika. Film Miloša Formana Kosa gledalo je pola sveta, a u Evropi i kod nas pravljene su pozorišne predstave.
Silovit uticaj koji je dolazio iz Amerike preko hipi pokreta, kao epidemija se širio svetom, i što ga se establišment više zgražavao, on je bio popularniji, jer je baš iz imućnih porodica registrovao svoje članove.
Tako je bilo i u Beogradu. Hipi uticaj odrazio se i na modu, pa je legendarna mini-suknja Meri Kvant, zamenjena midi i maksi suknjom, široke, šarene tunike bile su hit, a velike kragne na košuljama i pantalone sa širokim nogavicama, zvoncare, nosili su svi koji su hteli trend izgled. Ono što je započeto krajem šezdesetih, u sedamdesetim je eskaliralo, u svemu pa i modi i muzici.
Te sedamdesete godine u Užičkom pozorištu gostovalo je Atelje 212 sa predstavom “Kosa”. Za nas urbane mlade T. Užica iako to gradska javnost nije primetila više ništa nije bilo isto. Posle prestave kosa izdvojila se grupa mladih koji su prihvatili načela hipi pokreta koja je već imala prvenstveno muzičkih iskustava vezanih za festivale na Vudstoku i Ostrvu Vajt. Uticaj te grupe mladih užičkih hipika na gradsku omladinu Užica bio je ogroman, posebno na muzički ukus, filmski, vreme provedeno u prirodi i slobodu ljubavi.
