Ko je u Užicu jeo pohovani Simin šešir?

31

U Užicu, u predratno vreme, a ispod kuće Žeravćića na Rakijskom, u tada Trojičkoj ulici, danas Žičkoj, gore više Saborne crkve, imao je kafanu Čedo Mandić, vinarski trgovac. Prvi vlasnik ove kafane bio je Petronije Čađević pa su je svi zvali “Čađova kafana”. Bila je uređena kao podrum i tu se prodavalo piće i na veliko. Kod šanka je imala pumpu sa hladnom vodom a u dvorištu je imala štale za goste sa sela. Iako su u ovu kafanu najviše svraćali seljaci ipak nije bila samo seljačka kafana. Na spratu je stanovao jedan od čuvenih užičkih boema arhivar Milan Milekić pa je logično da su on i Sima Terzić imali ovde separe gde su svraćali sa svojim društvom.

Pobratimi Sima i Milekić nazdravljaju
Pobratimi Sima i Milekić nazdravljaju
Uzicki pravnik, arhivar u opstini, boem Milan Milekic u šetnji
Uzicki pravnik, arhivar u opstini, boem Milan Milekic u šetnji

Milekić je i sam bio majstor da pravi mezetluke a bio je poznat po najboljim pihtijama. Kada reše da ih sprema sa suprugom Divnom prošeta po kafanama gde su klali za praznike teliće i prasiće od čijih je nogu pravio te čuvene pihtije.

Za ovu predratnu užičku kafanu se može reći da je bila jedno od najvažijih mesta gde se okupljalo boemsko društvo sve do zore, što je Milekiću odgovaralo jer kad se sve završi on je trebao da se samo popne na sprat i legne do svoje Divne u topao krevet.

U ovoj kafani se dogodilo pohovanje šešira koji je tako lepo iskoristio pisac Vergović u romanu o starom Užicu “Zolj” u kome ga je pojeo gazda Vukajlo. U stvarnosti ga je jeo kafedžija Mijo zvani “Taslak”.

Među boemima koji su u “Čađovoj kafani” ostajali do zore bio je kafedžija Mijo Taslak, koji se ćesto izvlačio da ne plati. On se “slučajno” nađe u kafani kad je pun sto i kad treba da se pojede i popije. Simo Terzić odluči da se našali na njegov račun. Dogovori se sa svojom suprugom da ona jedan stari filcani njegov šešir iseče na komade i pohuje. Svom sinu Radu kaže da će biti u Čedovoj kafani i da on kao slučajno navrati i ugleda oca. Kada se rade pojavi Simo ga uzgred upita: “Šta je majka danas spremila za ručak?” Rade reče da za ručak imaju pohovane škembiće, a Simo mu reče da donese jedan tanjir i da obavezno poklopi da se ne ohlade. Rade je “čkembiće” brzo doneo jer je Simina kuća bila tu u centru Rakijskog pijaca u blizini. Mijo “Taslak” se prvi prihvatio jela. Počeo da žvaće, pokuša da proguta, ispljune uzme drugo parče. Simo ga posmatra, pa “začuđen” pita šta mu je da nije ostao bez zuba? Svi za stolom počeše urnebesno da se smeju, tako da Mijo shvati da je to još jedna Simina šala”.

Mijo više nikada nije prišao stolu Sime Terzića, čak i kad je on jedno vreme držao istu kafanu.

Mijo Taslak je voleo sevdah i kafansko druženje, ali nije voleo da plaća
Mijo Taslak je voleo sevdah i kafansko druženje, ali nije voleo da plaća

Miloš Poznanović; – Imam skeniranu fotografiju br 3. Na njoj je č;uveni užički harmonikaš Toska iz Užica.. On je brat kazandžije Raka Toskića i stanovali su kod prve osnovne škole ( danas je tu pečenjara “Panj”).Toska je trgovao sivim mesom i voćem u Sarajevu i tamo je nabavio harmoniku i tamo naučio da svira. Dobro je svirao a imao je divan glas za pesmu pa su ga užički boemi obožavali.