U aprilu 1946. godine, iz fabrike u Pontederu izašlo je prvih 15 Vespi, opremljenih dvotaktnim motorima od 98 kubika, skromne snage – 3,5 „konja“ na 4.500 obrtaja. Ipak, ovaj relativno slabašan pogon omogućavao je nezapamćeno veliko brzinu ( 60 kilometara na čas) za autentičnog dvotočkaša, koji se već na prvi pogled razlikovao od neudobne i bučne sabraće sopstvenom prefinjenošću i elegancijom. Vespa je vrlo brzo prerasla italianske okvire i postala evropski simbol borbe za oporavak od katastrofe Drugog svetskog rata. Pokrenuta proizvodnja u Nemačkoj, da bi već 1956. godine bila proizvedena milionita vespa originalnog izgleda.
Vespa je postala planetarno prepoznatljiva robna marka i sinonim za ovu vrstu motocikla. Doživela je laskavu sudbinu žileta, kalodonta, džipa…
Vespa nije samo komercijalni – ona je odavno i kulturološki fenomen. Na primer, i pored italijanskog porekla,Vespe su postigle veliku popularnost u tradicionalno konzervativnoj i za evropske uticaje „zatvorenoj“ Velikoj Britaniji. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Vespa je bilo propagando oruđe mladih „revolucionara“, koji su se kao otpor pankerima, organizovali u zaseban pokret. Modsi su nosili su odela i kravate, bili kratko podšišani i vozili – Vespe. Ostale su upamćene i reklamne kampanje poput one “Ko vozi Vespu, taj je pobednik”.
Tokom godina, italijanska „osa“ postala je sinonim za Dolce Vita („sladak život“). Verovatno i zbog toga, „gostovala“ je u mnogim filmskim bestselerima od “Odmora u Rimu” sa Odri Hepbern i Gregori Pekom preko, „Američkih grafita“, „Talentovanog gospodina Riplija“… Za milione fanova širom planete Vespa predstavlja mešavinu prevoznog sredstva i simbola slobode, upakovanu sa italijanskim stilom.
Ovdašnji klinci su 2000-te na sajtu B92 za najbolju „ribu“ 20. veka proglasili Bebu Lončar. E, ta Beba Lončar, Beograđanka krštena kao Desanka, 60-tih godina prošlog veka, kada su Beograđani pa tako i Užičani na glasu nosili šuškavce i vozili Vespe, dobila svoju prvu glavnu ulogu u mjuziklu „Ljubav i moda“. Za sva vremena je na filmskom platnu je zabeleženo sa kakvim umećem je Beba Lončar provozala Vespu, ali je od zaborava sačuvana i rečenica srpske filmske dive, koja je važna i za ovu užičanstvenu priču. „Na snimanju je malo ko obraćao pažnju na mene, svi iz ekipe su uglavnom brinuli da se Vespi nešto ne dogodi ili da je, ne daj Bože, negde ne ogrebem ili ulubim“.
I tako, Beograd pa tako i Užice su nekad bili Evropa, pa se i Vespa ubrzo pojavila i na našim ulicama u BG 1958. a u Užicu 1961. Disalo se čistim i punim plućima, a Vespe su postale glavni modni krik. Među prvima u Užicu Pretisove vespe iste onakve kakvuu filmu “Ljubav i moda” vozi Beba Lončar su imali užički profesori moj otac Vlajko. stric Đorđe Lazović i profa Duško Bukvić. Vespa je u to vreme bila kao neko prirodno čudo – “mala, zgodna, okretna“. Plenila je i ženski i muški užički svet. Mnoge sudbine, i bračne i vanbračne, vezale su se za taj skuter. Vespa je bila način života – sa njom su Užičani koji su ih imali mnogo više doživeli, jer su svuda brže mogli da stignu. Vremena su se menjala. Vespa više nije veliki ljubimac, već više nekakvo magarence koje i danas u 21. veku isto služi da brže i lakše negde stignemo danas je postala idealno vozilo za raznosače pica ili mlade kurire velikih firmi…
Vespa – osa, je neviđenu popularnost stekla između ostalog i Užicu, zato što je najavljivana kao najidealnije sredstvo za renoviranje romantike koja je u prvi plan stavljala zaljubljeni i zagrljeni par, Moja prva velika avantura je bila na vespi kada sam sa stricem i ocem krenuo na Zlatibor 1962. godine imam i slajd koji me i danas na to podseća koji vidite… Nekoliko godina kasnije otac me je odveo na neku livadu više Užica i pustio me da malo vozim vespu što je bila druga velika avantura i za to imam foto podsećanje. Tada sam shvatio da kada voziš Vespu osećaš vazduh oko sebe u svoj svojoj svežini i jačini, imaš čudnu predstavu prostora i nekako si slobodan. Kasnije sam uvideo da gužva i parking prostor nisu problem vespaša. Dobro je, baš je dobro voziti vespu. Vespa je za mene san iz mladosti, slika iz filma, stil života, „šmekerisanje“ za svoju dušu, sećanje na doba kada su se stvarali modni stilovi…
