Тих педесетих година млеко се предавало на пунктовима. Већина златиборских домаћина, која се бавила производњом млека, за транспорт је користила магрчиће (није џаба било Исусова омиљена животиња). Ова фотографија је снимљена на Краљевим водама (Партизанским), испред једног таквог пункта. Позади магарчића препознатљив амбијент. Много волим ову фоткицу, зар нису предивни? А има и једно малено.
Ада је била омиљено излетиште Ужичана. У њој је био “Дудињак” и кафана испред које су се на ливади и у њеном дворишту одржавали вашари, уранци и други народни скупови.
Бурек је ужичка јутарња поезија, српски сан далеко у туђини, а и повратак кући, јер га већ првог јутра, када се пробудимо у Ужицу и седнемо за стари кухињски сто, кева или баба донесе из “Здрављака” са ћошка, и то у масној ‘артији, јер зна да то волимо.
Што се тиче забавног музичког живота у Ужицу педесетих, издвајају се два имена Жарко Петровић и и Милош Броћић.
