Прву разгледницу Златибора “Краљеве воде”, некад “Кулашеваца”, снимио је академик Миладин Пећинар 1908. године, кад је био младић. Поред краљеве чесме, једино су се могле видети дрвене тарабе, торови, куће и стадо оваца. У том склопу пасторалне лепоте, Обудојевица је био највећи и најбољи суват, али и најлепши крајолик пустог златиборског пејсажа, на којој је у 19 веку гајено по 200 волова. Обудујевица се простирала са обе стране истоименог потока, чија је вода напајала бујне пашњаке и служила као појило за стоку. Брежуљак, данашње скијалиште за децу, са ретким боровима и извор Кулушевац, који је краљ Александар Обреновић симболично обележио као локацију будућег летовалишта.
Дуго је краљева чесма остала усамљена, јер Златиборски срез није имао средства за било какву градњу. Онда је Обудојевица уступљена Ужичком округу у замену за Криву брезу, тако да је нови власник био економски и стручно моћнији. Окружни одбор је подигао леп хотел звучног назива “Краљева вода”, са депадансом “Чигота” и пекаром и тако је започео туризам на “мирисном Златибору”.
