Od svih užičkih konobara i barmena koji polako odlaze iz mojih sećanja, najupečaitljiviji je još uvek tu, “kao da je juče bilo”. Iz moje vizure barmen Stojan Filipović Mačak je oličenje reči Džentlmen. Lepo vaspitan, lepih Manira i pristojnog ponašanje. Ova reč koristila se, pre svega, za ljude koji su se ponašali u skladu sa određenim pravilima i koji su poštovali bonton. Kada želimo da opišemo džentlmena, odnosno njegovo ponašanje, možemo da koristimo i reč gospodin.
Za mene je Mačak po struci barmen, konobar od kad sam ga upoznao u hotelu “Palisadu” na Zlatiboru bio barmen džentlmen i čini mi se da sam više birao šank za kojim je radio zbog njega, njegovih dosetki, lepe atmosphere koju je širio nego zbog pića koje bih tu popio. Dok je radio na Zlatiboru posluživao je mene ali i Tita. Naravno mene u hotelu su samo primećivali poznanici a zbog Tita su milicajci kontrolisali i kreketanje žaba u poznatom jezeru nedaleko od hotela Palisad, – “da ne bi druga Tita budile i dosađivale mu”.
Mačak se sećao: “Stavim čašu sa „čivasom“ ili vinom sa ostrva Vanga na pladanj, poslužim druga Tita i odmah se udaljim. A 15-20 dana pre dolaska druga Tita na Zlatibor, u hotel stizali bezbednjaci. I ptice na nebu su proveravali. Da bi služio Tita, ima da budeš ispravan kao novorođena beba, da goriš kao sveća.”
Mačka kako je to i običaj u Užicu, retko ko je poznaje po imenu i prezimenu ali su ga svi znaju po nadimku, mnogi do Beograda i dalje po ondašnjoj Jugi.
Rođen je u Mačkatu pa su ga tako u Učiteljskoj školi koju je upisao 1968. svi zvali Mačkaćanin ali ubrzo je iz togao izašao nadimak “Mačak”. Nije bio Mačak za učitelja, Muzičko je u Učiteljskoj bio veoma važan predmet, on tu godinu padne zbog jedinice iz muzičkog. Iduće godine, uz pomoć strica koji je radio kao konobar u Domu JNA u Užicu, uspe da upiše Srednju ugostiteljsku školu. Posle, do mesta barmena u tada prestižnom hotelu „Palisad“ stigao je po završetku te škole, kraćeg konobarskog staža i šestomesečnog usavršavanja u – Opatiji.
Posle rada u hotelu Palisad, osamdesetih godina istekloga veka Mačak je radio u tada repezentativnom užičkom hotelu „Zlatibor“, zvanom – „Sivonja“. Zvanje barmena i pobede na njihovim takmičenima dovode Mačka tu u budući gradsko kultno mestu. Nešto kasnije “aperitiv-bar” hotela „Zlatibor“ postaje poznatiji pod nazivom – „kod Mačka“, pa su ljudi ugovarali sastanke i susrete „kod Mačka“. Tu je imao i prvi ekspreso u Užicu.
Uskoro je postala navika viđenijih Užičana da svko pre podne idu “kod Mačka na kafu”, a Mačak malo pomalo se upisje u plejadu užičkih legendarnih stanovnika. Sedeti kod Mačka za šankom bila je stvar prestiža. Ako hoćeš da budeš nešto u gradu, morao si biti viđen kod Mačka za šankom. A to se dogodilo 1981. godine, kad je završen “Sivonja” i sa pompom otvoren. U to vreme u Srbiji je broj jedan bio hotel „Moskva“ na Terazijama u Beogradu, broj dva hotel „Zlatibor“ u Užicu. A u hotelu „Zlatibor“ broj jedan, još čuveniji aperitiv-bar i u baru barmen Mačak.
“Taj aperitiv bar za kratko vreme postane kultno mesto u Užica. Okupljali su se tu političari, glumci, umetnici, doktori, mafija, kockari, kriminalci, gradski boemi, ma svi, ko god je želeo da bude viđen, eto ga u aperitiv-baru. Šank je, kao okrugli sto, ubrzo postao debatno mesto za sve teme, od sporta do politike, jedino je tadašnji rukovodilac u Vestima, čuveni Raškin, imao svoje stalno mesto”. Sećao se Mačak.
Novinar Zoran Šaponjić je pisao: – Mačak postaje svojevrstan ambasador. Užice tih osamdesetih cvetalo, radile firme od „Prvog partizana“ do Valjaonice bakra i aluminijuma, „Cvete Dabić“, „Dese Petronijević“, stizali poslovni partneri iz čitavog sveta, od Nemačke do Amerike, od Australije do Kanade, a kad dođu u Užice, pravo u hotel, a u hotelu, kud će nego u aperitiv-bar kod Mačka. Posle, jedan užički direktor otišao u Prag, a tamo ga pitali poznaje li Mačka.
Mačkova popularnost je rasla, list Užička nedelja mu je u svakom broju posvetila humorističnu posebnost “Mačkov ugao”…
Kad je 2006. godine ostao bez posla, kad je hotel „Zlatibor“ privatizovan, Mačak otvorio kafanu „Mačkov ugao“, i ona bila kultno mesto. A publika se preselila tada iz hotele u Mačkovu kafanu. Kad je ta tranzicija puna lopovluka upropastla užičko gospodsko I tradicionalno ugostiteljstvo Šank u Hotelu više nije bio potreban …
Mačak danas drži menjačnicu „Ket“ u hotelu Zlatibor. Šank za kojim je radio više nema a retki su i pametni i posebni Užičani. Iako se Užice najduže branilo da ga ne osvoji novokomponovana (ne)kultura stigla je. Danas njeni poštovaci ubrzano menja gradski duh i njegove posebnosti. A Mačak je uvek isti, duhoviti džetlmen, sa kojom sedom više i produbljenom borom na svom svima poznatom licu.
