“Beli Žuna u Kafiću “Top”, biće aprila 1984. godine: – “Nekad sam i namerno pravio pizdarije, odmah na početku časova, kad nisam napisao domaći. Pošalje me učiteljica u ćošak gde odreždim do kraja časa.”
“Kad ni odlazak u ćošak više ne pomaže, kao ni čupanje za zulufe ili packe lenjirom po dlanovima, onda te učiteljica pošalje u “magareću klupu” koja se obično nalazila negde u ćošku učionice, iza svih, da sediš sam. i tu sediš ceo dan a možda i duže, dok se učiteljica ne smiluje da te vrati na tvoje mesto. Ako ima još neki “magarčić” on sedi u drugoj magarećoj, da ne biste pričali. Bio je to vrhunac diskriminacije. Totalna beda. A ko za inat, svi se za vreme časova okreću i gledaju te sa visine… Joj, zemljo, otvori se!”
