Mića Burov, užički šmeker

87

Da li ste razmišljali šta je najteže postati u životu? Mislim da je najteže postati šmeker. Poslednjih godina pojavilo jos bezbroj definicija šmekera, ali sve, uglavnom, opisuju dizelaše, džibere ili huligane… Ako bih definisao takvu osobu rekao bih Osoba muškog pola, neodređenih godina. Jedan od pozitivnih fenomena gradskog života. Odlikuje se dobrim fizičkim izgledom, inteligencijom, elokvencijom, pristojnim ponašanjem, lepim oblačenjem, manirima, duhovitošću, poštovanjem žena i td. Iz tog razloga je kod žena vrlo omiljen i rado viđen u društvu, dok je kod muškaraca poštovan, a u boemskom krugu poseban. Predmet je šireg ogovaranja, kako pozitivnog, tako i negativnog. Nažalost šmeker definicije koju prihvatam su sve ređa pojava u društvu.

Miodrag Marinković – Mića Burov
Miodrag Marinković – Mića Burov

Kad kažem šmeker, prvenstveno mislim na nešto slično čoveku kao što je na primer bio glumac Gaga Nikolić ili u Užicu Miodrag Marinković – Mića Burov. O Gagi sve znamo, a za užičkog šmekera Burova bih rekao: Gospodin bez premca, takvog sam ga zapamtio. Nekad u mladosti fudbaler užičke “Slobode” poznat po elegantnoj kretnji na terenu za koju su navijači govorili da je “kao kakav ambasador”. Retko ko bi gosn. Burova mogao zamisliti bez klasičnog šešira, elegantnog mantila, uvek skladno birane kravate, oglancanih lepih cipela i uvek, baš uvek uredno izbrijan, a kad bi odložio šešir zapazili bi pažljivo začešljanu kosu s razdeljkom na sredini. Imao je stila, voleo je nas mlade i bio nam uzor u finom maniru. To nije bio govorljiv gospodin, ali je bio čovek sjajne opservacije, sjajno je procenjivao ljude, na samo njemu svojstven način. Kratko bi isticao bitnu osobinu ličnosti o kojoj bi govorio, ali bi i u brk kresnuo ukoliko bi taj bio u društvu. Pri tome je onaj ako je o prekoru reč postajao jedan “Rundo”. Uvek bi to rekao blago, onaj kome je to bilo upućeno bi ostavljao utisak da pristaje da bide Mićin “Rundo”. Mića Burov je bio zakleti neženja, samac, a ako je piće u pitanju, uživao u hladnim špricerima naročito po kvalitetu. To su užički kelneri dobro znali i ugađali mu. Burov je voleo žene zato što su lepe, ali nikada nije sreo onu koja je lepa zato što je voli.

Nekada ionako slabo raširena šmekerska vrsta u gradovima se pod uticajem novih standarda povlači u ilegalu, pa je sada sve ređa pojava kako na ulici, tako i u noćnom životu i Užicu, čime je narušena ravnoteža, pa je iz tog razloga džibersko-esid-šabanska populacija preuzela primat. Mlađa ženska populacija nije upoznata sa delovanjem gradskih šmekera i o njima se legenda prepričava. U mnogim ženskim krugovima je potraga za šmekerom kao potraga za svetim gralom, niko nije siguran da li postoji.