На овој ужичкој карикатури из 1904. аутор се шегачи са прошлим временом фењера и ужичким заљубљеним младићима, који од силне патње пију и с браћом Тарићима певају серенаде под прозорима ужичких удавача. Ужице је после електрификације 60 фењера заменило са 120 сијалица од по 60 свећа. Од овога броја, 60 сијалица је горело “до изласка сунца”, а друга половина је искључивана у 22 часа. На важним прометним раскрсницама било је постављено и 9 “боген лампи”, од по 8 ампера. Заиста, људи се брзо навикну на боље, сви и све што је било против “електрике” је убрзо заборављено, и Ужичанима је све више била потребна електрична енергија.
Са уградњом резерне опреме производни капацитет ужичке хидроцентрале је утростручен: при високој води, када је био могућ рад све три турбине и генератора, снага је достизала 180 КС, са годишњом производњом 615.384 kWh.
