Najdinamičniji deo Užica

483

Užička železnička pruge uskoga koloseka nalazila se u km 219 +772 pruge Beograd-Sarajevo (od Stalaća km 165+.968) Bila je rasporedna stanica sa depoom za lokomotive koji su Užičani zvali „Ložionica“ i kolskim radionicom.

Kompleks užičke čirine Železničke stanice krajem šezdesetih godina 20. veka
Kompleks užičke čirine Železničke stanice krajem šezdesetih godina 20. veka

Stanica je imala 6 standardnih kolosekai dva slepa. Korisna dužina glavnog prolaznog koloseka (drugog) koloseka iznosila je 434 metra i mogao je da prima vozove od 126 osovina. Ložionica je raspolagala sa sedam posebnih koloseka od kojih je većina bila slepa. Stanična zgrada je bila sa desne strane pruge gledajući u pravcu Sarajeva, dok se ložionica sa okretnicom, ložioničkom halom i ostalim postrojenjima nalazila sa suprotne strane.

Kao Veliki grad i sedište okruga, u Užicu su postojali svi potrebni objekti i prateća postrojenja za normalno odvijanje saobraćaja, prevoz putnika i utovar i istovar robe.

Atmosfera pored teretnog koloseka pored stadiona
Atmosfera pored teretnog koloseka pored stadiona

Odrastao sam u Omladinskoj ulici blizu ćirine železničke stanice i kao klinac i tinejdžer sa drugarima sam dosta vremena provodio u tom užičkom železničkom kompleksu. Jedan od koloseka koji je služio za utovar i istovar robe je bio tu pored samoga Stadiona. Taj deo Užica u vreme šezdesetih i delom sedamdesetih godina je bio najdinamičniji deo Užica. Putnici, zaludnici, istovar i utovar robe, kamioni, pa i par poinatih kafana jedna u Domu železničara a druga “Port said” u samom stadionu su davale posebnu dinamiku ovog dela Omladinske ulice,

Deca Vesna i Mifa Radović na ćirinoj Železničkoj stanici.
Deca Vesna i Mifa Radović na ćirinoj Železničkoj stanici.

Tu je bilo dosta bučno mešali su se zvuci škripe vagona, pare i piskova iz lokomotiva, sa bukom kamiona, raznolikoh zvuka, žagora putnika sa ciganskom muzikom iz kafana i podvriskivanjem dama sumljivog morala koje su se tu zatekle, Ove tri fotografije daju doprinos atmosferi i mom sećanju na ćirinu železničku stanicu uz koju sam odrastao i bio tu jedan od najradoznalijih posmatrača.