Nekada, kada smo imali Dan mladosti

25

Danas 25. maja 2022. je dan nekadašnjeg praznika Dana mladosti, izaćiće neke užičke dede nekadašnji komunisti i poneki srednjovečni socijalista i staviće cveće ispred Titovog spomenika na najzaklonitijem mestu dvorišta užičkog Narodnog muzeja. Tu ga sa Trga smestiše užički socijalisti kad su počli da se stide svoje komunističke prošlosti…

Tito volimo te
Tito volimo te

Inače Dan mladosti obeležavao se 25. maja od 1945. do 1987. godine i okupljao je mlade iz svih delova SFRJ. Praznik se do 1957. obeležavao samo kao Titov rođendan, da bi te godine na njegovu inicijativu postao Dan mladosti. Dan mladosti je nekada bio opštenarodni praznik sa mnogo priredbi, sletova i završnom svečanošću na stadionu JNA, gde bi Titu bila uručena Štafeta mladosti. Štafeta se prethodno, i po nekoliko meseci, nosila po celoj Jugoslaviji.Poslednja priredba na stadionu, dok je Tito bio živ, održana je 1979. godine.

Zašto baš 25. Maj? Tito je zvanično rođen 7. maja, ali je 25. maj prihvatio i slavio kao svoj rođendan. Taj datum poklapa se i sa nemačkim desantom na Drvar 25. maja 1944. godine, kada je Tito uspeo da se spase prilikom desanta nemačkih padobranskih jedinica.

Centralna manifestacija uvek je organizovana na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet. Štafeta mladosti je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno dočekivana širom gradova nekadašnje Jugoslavije. Po pravilu, štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali izabrani mladi komunisti.Štafeta je bila svake godine drugačije dizajnirana, najčešće od drveta, metala, ali i stakla.

Zaronimo dublje u istoriju štafete. Kad kažemo štafeta i slet, prva asocijacija je Tito, međutim, nošenje štafete datira iz perioda između dva svetska rata, kada su u Kraljevini Jugoslaviji formirana Sokolska društva. Osim što su vežbali na sletovima, organizovali svečane akademije i druge aktivnosti, mladi “sokoli” su nosili i štafete. Najpoznatija sokolska štafeta nošena je 1935. godine, od Sarajeva do Oplenca, kada je prenet plamen radi paljenja kandila na grobu ubijenog kralja Aleksandra Prvog.

Za Titovu štafetu Ideja potekla je 1945. od omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije. Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, do 1987. godine. Posle Titove smrti, štafetu su primali predsednici tadašnjeg Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Prvu štafetu 1957. godine Titu je predao Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije i kasniji visoki funkcioner u Savezu komunista Jugoslavije. Sa svih funkcija je smenjen 1971. godine. Posle Titove smrti na završnoj proslavi Dana mladosti 1987. godine, Rejmonda Brošaj iz Gnjilana poslednju štafetu uručila je Hašimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku SSOJ.

Proslava Dana mladosti gasila se onako kako se gasila i Jugoslavija, a sličnu sudbinu doživela je i himna “Hej Sloveni”.

Sa dočeka Štafete na užičkom Trgu
Sa dočeka Štafete na užičkom Trgu

I na kraju ovog pripovedanja da pogledamo kako je nekada izgledao centralni deo užičke proslave Dana mladosti: (…) Održan je slet povodom Dana mladosti. Sunčan dan, na nebu nema ni oblačka. Mnoštvo Užičana krenuli su ka stadionu, držali su decu za ruku. Pola časa pre početka 3 000 Užičana je popunilo tribine. U 16 časova na Trgu je formirana kolona učesnika sleta. Predvođeni vežbačima DTV “Partizan” i “Vojnom muzikom” Doma JNA, kolona je prodefilovala ulicama grada na putu prema stadionu, gde su stigli pozdravljeni od gledalaca skandiranjem “Tito, Tito”. Pred početak sleta prisutne je pozdravio Siniša Skoković, predsednik Opštinskog komiteta saveza omladine, veličajući Dan mladosti, posleratnu izgradnju, i na kraju otvorio slet.

Smotra učesnika sleta kroz Užice do stadiona
Smotra učesnika sleta kroz Užice do stadiona

Prvo su nastupili preko 600 dečaka i devojčica užičkih osnovnih škola, koji su sa puno pedaterije izveli svoju tačku koju su završili kličući “Tito, Tito”. Nakon njih su nastupili izvidnici koji su za nepuna tri minuta podigli šatore. Onda su nastupili mali biciklisti, a zatim gimnastičari OŠ. “Nada Matić”, pa učenici “Ekonomske škole” sa ritmičkim vežbama. U međuvremenu atletičari su održali trke na 100 i 1000 metara. U prvoj trci pobedio je Milošević, a u drugoj Kurćubić, učenik Gimnazije, već poznati atletičar. Nešto kasnije, uz zvuke valcera, nastupili su učenici OŠ “Andrija Đurović”. Vežbajući na spravama oduševili su prisutnu publiku. Sestre Karadarević i Mirko Stanišić bili su najbolji. Osnovna škola “Dušan Jerković” je nastupila sa kolom uz pesmu “Druže tito Ljubičice bela” za koju su svi rekli da je najzanimljivija tačka sleta i odali priznanje autoru vežbe, nastavnici Veri Kovačević.

Sletska vežba na užičkom stadionu
Sletska vežba na užičkom stadionu

Vežbači Društva Partizan su prikazali publici zavdan nivo vežbi na sprvama, a zatim su pokazali i borbe u džudo-u. Ovo je veoma zinteresovalo publiku, jer je to bilo nešto novo za Užice. Na kraju programa učenice učiteljske škole, sa kompozicijom Vlajka Kovačevića, izvele su ritmičku vežbu “Brastvo jednistvo”. Buduće učiteljice su izvele tačku besprekorno. Bila je ovo još jedna priredba koju će Užičani pratiti generacijama, zbog mnoštva učesnika, a i datoj važnosti manifestacije.