Nekad smo bili pioniri, jedno od najlepših doba mladosti Rado ćemo ga se sećati, zar ne? U sećanjima iz tih pionirskih vremena u Titovoj Jugoslaviji retkost je neko ko se ne seća Milicije, te čudotvorne užičke milicije. U to vreme “ljudi u plavom” nisu bili “policajci” već “milicajci”, budući da je Jugoslavija ideološki bila otklonjena od “imperijalističkog pogleda na svet” kapitalističkih država, pa smo imali “narodnu miliciju”. Oni su bili stanju da se pojave na potrebnom mestu u roku od najviše 5 minuta i efektivno reše svaki sukob. Dokaz možemo naći u brojnim našim serijama i filmovima iz tog vremena kada milicija u plavom Stojadinu dolazi nakon palog prvog udarca. Ovo je bila prava Titova milicija, kada ga biju a on im se zahvali…
Ta Narodna milicija – oružane snage Ministarstva unutrašnjih poslova Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, poznati su i kao organi gonjenja od 1944. godine do 1991. godine. To vreme posle Drugog svetskog rata jeste vreme marksizma i neprikosnovene vladavine naroda pod rukovodstvom KPJ-u i druga Tita. Čitavo društvo prožeto je duhom samoupravljanja pa tako i narodna milicija koja tada i dobija ovaj naziv. Klasičan narodni milicionar na glavi nosi titovku sa petokrakom a u ruci batinu od leskovog drveta, naoružan je i motorizovan proizvodima ‘Crvene zastave’ a uniformisan odelom travničkog ‘Borca’. Ovaj period smatra se zlatnim vremenima milicije, kada je sama pojava milicionara na dužnosti ulivala strahopoštovanje prekršiocima javnog reda i mira te terala prestupnike u paničan beg. Vreme SFR Jugoslavije smatra se zlatnim dobom reda, mira i sigurnosti na Balkanu… Milicija SFR Jugoslavije…
Milicajci vozači, koji su bili dobro utrenirani na “Zastavinim” vozilima, nisu bili dorasli trkačkim mašinama kao što je npr. Porše koje su se pojavile na jugoslovenskim putevima sedamdestih godina. Dušan Gruden je rođen u Užicu, bio je stručnjak visokog profila koji je ceo radni vek proveo u Poršeu uglednoj fabrici, uglavnom se baveći konstrukcijama motora. Tako da bez Užičana ništa ne može da prođe. Dva Poršea MODEL “911” su stigla u Beograd kako bi služila za presretanje vozila i druge ozbiljne bezbednosne akcije. Ali, vožnja “poršea” tražila je ozbiljnu vozačku obuku, koju nisu priuštili saobraćajnim milicajcima pa su vozila nedugo zatim ozbiljno postradala u saobraćajnim nezgodama. Tadašnja narodna milicija nije bila dorasla za ovakve drumske ale, naši milicajci još uvek su vozili fiće i u njima hvatali male lopove
Ovaj model trkačkog porše automobila bio je zastareo, budući da je imao motor iza zadnje osovine, kao i pogon na zadnje točkove. On je nastao na ideji “bube” koju je projektovao Porše. Pa ipak, bez obzira na to što je ideja o ovom autu bila prevaziđena, njega su odlično izbalansirali vrhunski stručnjaci među kojima je bio I Duško Gruden i imao je odlične performanse.
Kada pripovedam o saobraćajnim milicionerima i dolasku trkačkih automobile na puteve SFRJ red je da pomenem najpopularnijeg saobraćajnog milicionera u istoriji Srbije koji je bio prepoznatljiv po svojim gracioznim pokretima pri regulisanju saobraćaja. Mnogim užičkim klincima je pomogao da se odluče za posao saobraćajnog milicionera. Zvao se Jovan Bulj, početkom 70-ih godina 20. veka bio je zaštitni znak jugoslovenske prestonice. Saobraćaj je regulisao na izlasku iz Terazijskog tunela, kod Doma omladine ali i na Terazijama. Iako se priča da je završio višemesečni kurs baleta u Narodnom pozorištu u Beogradu i da je zato imao tako graciozne pokrete, on je izjavio da se samo aktivno bavio sportom, fudbalom i rukometom.
Bio je redovan gost na prijemima u Skupštini grada, čak i kod Josipa Broza Tita. Na poziv britanskih kolega, svoje umeće je prikazao na londonskom Pikadiliju. Na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja zauzeo je treće mesto. Predstavljen je i kraljici Elizabeti. Posle preranog penzionisanja 1980. godine, radio je dugo godina kao prodavac u trafici u bloku 70 na Novom Beogradu, zajedno sa svojom suprugom Evom, a nakon toga i kao čuvar parkinga ispred splavova na Savskom keju.
U to vreme postojala je u Užicu velika saradnja između osnovnih škola i Saobraćajne milicije klinci su zajedno sa milicionerima regulisali saobraćaj na užičkim ulicama a obično u nedelju jednom godišnje im je prepuštena regulisanje saobraćaja u Užicu. To potvrđuju i fotografije koje prilažem.
