Sestra moga oca Vlajka Danica, od milja zvana Dana nosila je ime po hrabroj užičanaki koja je se tokom Prvog svetskog rata borila protiv epidemije pegavog tifusa higijenom i rakijom. Danica je bila ćerka popa Laza Lapčevića koji je imao kuću na „Rakijskom pijacu“. U to ratno i poratno vreme Danica je važila je za najhrabriju i najlepšu Užičanku. Po toj užičkoj heroini mojoj teta Dani je deda Vitomir dao ime te 1924. godine, kad se rodila…
Posle oslobođenja Užica, Dana Kovačević je važila za jednu od najvisprenijih i najlepših Užičanki. U to vreme u Užicu su se pojavili mnogi mladi partizanski oficiri rodom iz Hercegovine. Među njima je bio i mladi odlikovani oficir KOS-a (KOS je skraćenica za Kontraobaveštajnu službu koja je bila sastavni deo JNA u nekadašnjoj SFRJ) Nikola Morača. Nikola se izdvajao stasom, crnom talasastom kosom i zelenim očima. U to vreme važio je za posebno lepog muškarca. Kada je video Danu zaljubio se na prvi pogled, a i ona nije bila ravnodušna. Ubrzo su se venčali i dobili sina Dragoša. Živeli su u dedinoj kući na keju, u Omladinskoj 28.
Partizanski oficir Nikola Morača je u poslednjim mesecima rata tokom teških borbi u veoma lošim životnim uslovima u kojima se našao navukao, tada fatalnu bolest, tuberkulozu. Te 1948. stanje mu se pogoršalo i ubrzo je preminuo. Bolest nije poštedela ni njihovog tromesečnog sinčića, koji umire par nedelja posle oca. Dana se nikada nije oporavila od tog gubitka, nikada se nije udavala i bila je tokom života posvećena deci svoje braće. Mene je posebno volela. Odakle god je dolazila uvek bi mi donela neku igračku ili čokoladu,i toliko me navikla na te poklončiće da bih je dočekivao sa pitanjem: „Tetka Dano, šta si mi donela?“.
Radila je do penzije u preduzeću za erozije i bujice kao službenik. Bila je omiljena u društvu u kom se kretala. Živela je duže vreme sama u staroj kući Kovačevića. Jedne večeri je pošla na slavu rođaka Radivojevića, ali su je tu, kod nekadašnjeg Aleksandrovog mosta udarila kola. Umrla je od posledica u užičkoj bolnici.
Na prvoj fotografiji je Dana 1945. Godine u vreme kad je važila za jednu od najlepših Užičanki. Na drugoj fotografiji je sa oficirom Nikolom Moračom na „Klupici“ na Zabučju 1946. godine. Na trećoj fotografiji smo tetka Dana i ja za Novu 1963. godinu u našem stančiću, u Omladinskoj ulici.
