Moja majka Nada Radojčić, nadimak Rajna, je 1960. sa 20 godina radila u Beogradu u hotelu Moskva, gde je živela sa mužem, pa sam se i ja rodio tu, u Zemunu 1961. godine. U Beogradu je tada bila kriza za stambeni prostor, koji se tek počinjao da gradi i razvija.
U Užicu je u to vreme Valjaonica imala odlične plate, pa su roditelji prešli u Užice i tu započeli izgradnju kuće, iznad škole Nade Matić, u delu Pašinovca i Selakovine. Novi posao je našla u Ugostiteljskom preduzeću Sloga u Užicu, gde je provela ceo svoj radni vek, dok se nije razbolela i morala da ode u prevremenu penziju.
Majka je radila 1961. u kafani na Rakijskom pijacu, dvokratno, od rane zore je ložila vatru u kafani, a onda kasnije ponovo još 4 sata.
Zatim je radila po svim ostalim Sloginim kafanama: Parizu, Bagremu, Brezi…
Mučila se da završi daftilografski kurs, ali je na kraju najviše radila u Ekspres restoranu na kasi, odakle je možda znaju mnogi stariji užičani i bivše kolege.
A možda je se sećaju i brojni studenti sa tri ondašnja odeljenja beogradskih fakulteta u Užicu: ekonomskog, pravnog i mašinskog, koji su se hranili u Ekspresu sa studentskim bonovima
