O čemu Užičani najviše razmišljaju?

375

“Zar u tvojoj glavi nema ničeg drugog do novca?” -Nemam ga u džepu, zato ga imam često u glavi.

I Užičani kao i drugi najviše razmišljaju o novcu, u poslednjih vek ipo o dinarima. Ako bih izneo svoja iskustva o dinaru rekao bih da je nedostatak dinara uzrok svih zala. Ipak nedostatak dinara je najlakši način da se deca nauče vrednosti novca. Teško je na pošten način zaraditi novac, ipak, mislim da je još teže uspeti ga zadržati. O novcu zarađenim kriminalom neću govoriti.

Novac se može zaraditi na više načina. Možemo da radimo u nekoj firmu, možemo raditi u organizaciji ili državnom organu i sve to pod pretpostavkom da smo završili nešto škole, pre toga. Opcija je i da se krene u privatni posao, i to je drugačija opcija, otvorimo firmu to jest samozaposlimo se. U oba slučaja uglavnom menjamo svoje vreme za novac i zarađujemo onoliko koliko smo produktivni. Sa druge strane možemo da pokrenemo veliki biznis i zaposlimo ljude da rade. Ali za to treba kapital, ili franšiza, ili da kao investitor na berzi kupujemo akcije firmi ili hartije od vrednosti (isto važi i za kriptovalute).

Iako tokom života hteli mi to ili ne najviše razmišljamo o novcu, nameće se pitanje koliko uopšte znamo o našem srpskom dinaru?

Dinar je 12. decembra 1873. postao zvanični srpski novac. Narodna skupština Kneževine Srbije usvojila je Zakon o kovanju srpske srebrne monete čime je dinar postao zvanična valuta u Srba, a vrednosnu istoriju dinara najbolje opisuje činjenica da se krajem 19. veka za 100 dinara moglo kupiti osam volova, a danas se za 130 dinara koliko približno vredi jedan evro može se kupiti dva hleba. Od tada do danas dinar je imao nekoliko uspona i padova, promena nominalne i stvarne vrednosti koje su se poklapale sa promenama državnog uređenja.

Ipak, treba znati Iako je zvanična valuta postao 1873. godine, dinar je bio i naziv novca srpskih srednjovekovnih vladara. Srpski kralj Stefan Radoslav započeo je dugu istoriju kovanja novca od srebra i bakra u 13. veku. Naziv potiče od latinskog izraza denarius – što je predstavljalo prvi srebrni novac iskovan u starom Rimu.

Prvi srebrenjak iz 1873. prema tvrdnjama numizmatičara pravo je blago za onoga koji ga poseduje, a čiju vrednost nije moguće proceniti!

Prvi srebrni novčići iskovani su 1875. godine i na aversu - prednjoj strani novčića - imali su lik kneza Milana Obrenovića
Prvi srebrni novčići iskovani su 1875. godine i na aversu – prednjoj strani novčića – imali su lik kneza Milana Obrenovića

Dinar je 1873. postao zvanična valuta, ali je do izrade prvog kovanog novca prošlo dve godine. Zakon o kovanju srpske srebrne monete doneo je Milan Obrenović i bio je u skladu sa novčanom konvencijom koju su 1865. u Parizu zaključile Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska, a kasnije joj pristupile Grčka i Rumunija. Dimenzije, finoća i težina dinara bile su identične franku, propisane tom konvencijom. Jedan novčić morao je da sadrži hiljadu delova – i to 835 od čistog srebra i 165 od bakra. Dinar je bio težak pet grama, kovanica od dva dinara težila je duplo više, a s jednom kovanicom od 50 para, novčanik je bio dva i po grama teži. I prečnik je zavisio od vrednosti.

Novčić od 50 para imao je 18 milimetara, dinar – 23 milimetara, a prečnik dva dinara bio je 28 milimetara. Predviđeno je tada da bude iskovano dva miliona novčića od 50 para, tri miliona od dinar i milion kovanica od dva dinara.

Četiri godine kasnije, a godinu dana nakon sticanja nezavisnosti odlukom Bečkog kongresa 1878. godine – iskovan je i prvi zlatni novac u nominalnoj vrednosti i od 20 dinara.

. Prvi papirni novac u opticaju
. Prvi papirni novac u opticaju

Godinu dana nakon izdavanja prvih kovanica, 1876. štampan je prvi papirni novac – za potrebe finansiranja Srpsko-turskog rata.Štampan je u Državnoj štampariji u Beogradu, u apoenima od jednog, pet, 10, 50 i 100 dinara, ali nikada nije bio u opticaju. Prva papirna dinarska novčanica koja je bila u opticaju, štampana je u Belgiji. U opticaj je ušla 2. jula 1884. Vredela je sto dinara, plativih u zlatu. Sledeće godine u opticaj su puštena novčanica od 50 dinara plativa u zlatu i od 10 dinara plativa u srebru. Ova novčanica bila je u opštoj upotrebi.

Prve srpske i jugoslovenske novčanice sve do 1929. godine štampane su u Belgiji i Francuskoj, a jedna serija i u Sjedinjenim Američkim Državama. Od početka rada Zavoda za izradu novčanica 1929, sve novčanice štampaju se u zemlji. Izuzetak je serija iz 1943, štampana u Londonu.

Kad je Srbija postala kraljevina pojavili su se zlatnici Milandori
Kad je Srbija postala kraljevina pojavili su se zlatnici Milandori

Kada je Srbija postala kraljevina, a knez Milan proglašen kraljem 1882. izdata je specijalna serija zlatnika od 10 i 20 dinara. Nazvani su Milanovi zlatnici, odnosno milandori – po imenu kralja i francuskoj reči za zlato. Kao kraljevina, Srbija štampa i prvi novac s pečatom Privilegovane narodne banke. Poslednja novčanica te banke izdata je tokom Prvog svetskog rata, a poslednja serija nosi datum 18. septembar 1918.

Promene u političkom sistemu, donosile su i promene u monetarnom. Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na teritoriji su bili u upotrebi srpski dinar, crnogorski perper, austrougarska kruna, ali i novac savezničkih država. Postojala je potreba za uspostavljanjem jedinstvenog sredstva plaćanja, a prve novčanice te države izdate su 1919. i imale su vrednost označenu u dinarima, ali i u krunama.

Zavod za izradu novca Narodne banke kraljevine Jugoslavije počinje da radi 1930. Jednom od najlepših novčanica koje je izdala ta banka smatra se 1.000 dinara iz 1931, s likom kraljice Marije. Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, čiji je tadašnji guverner bio Ignjat J. Bajloni, poverila je posao našem velikom slikaru Paji Jovanoviću. To je jedna od najlepših novčanica u istoriji numizmatike, u apoenu id 1000 dinara koja je počela da se štampa 1931. godine u Zavodu za izradu papirnog novca u Topčideru. Njen značaj je u tome što se prvi put na papirnom novcu našao lik poznate žene – kraljice Marije Karađorđević. Do tada mogle su se videti samo personifikovane ženske figure. Tehničke pripreme i recenzije za novčanicu Paja Jovanović izvršio je u ateljeu u Parizu, a za ovo delo koristio je skice i studije koje je radio između 1925. i 1927. godine.

Najlepša srpska novčanica sa likom kraljice Marije
Najlepša srpska novčanica sa likom kraljice Marije

Na licu novčanice dominira lik Marije Karađorđević, na vodeom žigu je lik kralja Aleksandra Prvog Karađorđević a levo je orao u uzletu. Natpis na toj strani je ćirilicom. Na reversu, odnosno pozadini novčanice su predstavljene dve ženske figure od kojih jedna drži snop žita a druga grb i mač. Na toj strani je natpis izveden latinicom. Srpski slikar bio je bogato nagrađen od Narodne banke za izradu ovog nacrta, sa čak 100.000 dinara, što je u ono vreme bio mnogo veći honorar od honorara koji su dobijali naši poznati umetnici koji su dizajnirali.

Koliko je ova novčanica bila poželjna govori i podatak da su dva muškarca koja su je falsifikovala osuđena na dugogodišnju robiju 1937. godine. I nisu jedini. Čak 17 puuta je to pošlo za rukom drugim falsifikatorima, a samo dva puta je uspešno falsifikovana.

Poslednja novčanica izdata u Kraljevini Jugoslaviji pre okupacije vredela je 500 dinara i nosila je datum rođenja maloletnog kralja Petra Drugog Karađorđevića.

Za vreme okupacije izdate su dve serije novčanica. Vlada Kraljevine Jugoslavije je emigrirala, a Narodna banka rad je nastavila na teritorijama savezničkih država. Sedište joj je bilo u Londonu gde je 1943. Godine izdata serija novčanica sa likom kralja Petra Drugog Karađorđevića na sredini. Izdate su novčanice u apoenima od pet, 10, 25, 100, 500 i 1.000 dinara koje veoma podsećaju na američki dolar. Ove novčanice nikada nisu dospele u zemlju, niti su bile u upotrebi.

Nakon Drugog svetskog rata, država je imala nekoliko uređenja, a samim tim i novčanica.

Novčanice posle Drugog sv. Rata
Novčanice posle Drugog sv. Rata

Demokratska Federativna Jugoslavija izdala je prve posleratne novčanice. Štampane su u početku u Sovjetskom Savezu, a osnovni motiv bila je bista partizana s puškom o levom ramenu.

Teme novčanica iz prvog izdanja, koje veličaju tekovine rata, ubrzo su zamenili motivi koji personifikuju ideju razvoja novog socijalističkog društva. Na njima se na primer nalazio Spomenik mira, spomenik Nikole Tesle, Kosovka devojka… Od 1945. do 1992. emitovano je ukupno 12 serija novčanica.

A onda je sve otišlo dođavola, nastupio period hiperinflacije, svi Jugosloveni postali su milijarderi stim da su 28. decembara, 1992. oborili svetski record. Produkcija novčanica u to vreme je gotovo nesaglediva, a petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1993. Bila je novčanica sa najvećom nominalnom vrednošću u Srbiji, ali i najveća u svetu. Cene su se udvostručavale svakih 16 sati. Pakla cigareta koštala je pre podne 1.000.000.000 dinara, a već uveče bi njihova cena bila dvostruko veća. Prodavnice su bile prazne, a statističari podsećaju da je običan koverat u decembru 1993. koštao 3,5 milijardi dinara, zato o ovom strašnom vremenskom periodu za Srbe i ostale na ovom prostoru moram nešto više reće radi podsećanja.

Imali smo para i više nego što može da se zamisli, ali sa njima nismo mogli ništa što može da se zamisli. Postavili smoneverovatan svetski rekord. Ne, Novak još uvek tada nije dospeo na vrh svetskog tenisa, niko od Jugoslovena nije trčao ni blizu 9,69 na 100 metara, niti smo postali svetski rekorderi po broju novorođene dece.

Petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1993. godine
Petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1993. godine

Početak devedesetih pamtimo po eksploziji cena, novcu čija je vrednost iz sata u sat opadala, redovima i bonovima za hleb, mleko i benzin, ali i po neverovatnoj inflaciji od čak 19.810,2 odsto (slovima: devetnaesthiljadaosamstodesetzarezdva). Bila je to najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva. Cene proizvoda su rasle i više od 300 odsto za samo nekolika sati i često je dinar postajao samo parče papira. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. A što više nula, to je vrednost bila sve manja, pa su novčanice često mogle da se vide bačene na ulici. Tadašnji guverner Narodne banke SR Jugoslavije Borisav Atanacković izgovorio je rečenicu do tada nezapamćenu u ekonomiji: “Nema nikakvih problema, mi ćemo štampati novca koliko god treba, vi samo kažite”.

Dragoslav Avramović, popularno nazvan “Super deka”, došao je na čelo Narodne banke i njegovim programom 24. januara 1994. godine zaustavljena je hiperinflacija, a dinar je postao 1:1 u odnosu na nemačku marku. Mnogi Srbi i danas čuvaju novčanice iz vremena hiperinflacije koje ih podsećaju na vreme kada su bili nesrećni multimilijarderi.

Avramovića je sa funkcije guvernera smenio Slobodan Milošević nakon što je izjavio: “Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama, savezna vlada nas gura u propast”.

Posle ovog perioda, “NEPONOVILO SE” počela je emisija novog dinara. Od 2000. godine izdaje se novac novog dizajna.

Centralna banka od 2003. nosi naziv Narodna banka Srbije i tada počinje da izdaje novčanice i kovanice sa novim grbom banke. U opticaju su danas novčanice u apoenima od 10, 20. 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, kao i kovanice od dinar, dva, pet, 10 i 20. Na novčanicama su predstavljene znamenite ličnosti, dok su na avansu kovanica izgravirani manastiri i zgrada Vlade Srbije.

Da kažem na kraju ovog pripovedanja da je Narodna banka Jugoslavije, pored redovnih emisija kovanog novca, od 1968. izdavala i privilegovane kovanice – obeležavajući istorijske, humanitarne, naučne, kulturne, sportske događaje, jubileje…