Singerove šivaće mašine popularno zvane singerice bile su prvi masovno prodavan industrijski proizvod na prostoru bivše Jugoslavije između dva rata, jer je postao gotovo obligatni dio miraza bolje stojeće udavače.
Sve do početka 19. veka odeća je šivena ručno. Ovaj posao iziskivao je mnogo truda i vremena, pa su zbog toga košulje, pantalone, majice, suknje, izrađene kod krojača, često bile preskupe. Zato su mnogobrojne domaćice same kroile i šile odeću za sebe i svoje ukućane.
Početkom 19. inače nekoliko pronalazača počelo je da radi na konstrukciji mehaničke šivaće mašine. Prvi projekat za ovaj pronalazak napravio je Englez Tomas Seint 1790. godine. Četrnaest godina kasnije, dvojica novatora – Tomas Stoun i Džejms Henderson zajedno su napravili prototip šivaće mašine. Njihova mašina bila je od drveta, prilično nezgrapna i sporo je radila, pa nije izazvala veliko interesovanje.
Prve šivaće mašine u Užicu pojavile su se početkom 20. veka. Evropski način odevanja postajao je sve popularniji, pa suda u isto vreme počeli da se gase traicionalni zanati ručne izrade narodne i gradske nošnje, kostima i drugih delova odeće. Tokom 1930-ih šivaća mašina je postala gotovo obavezan aparat u Užićkim kućama. Najčešće je to bila mašina “Singerica”. Singer je imao svoju ispostavu, prodavnicu u Užicu tako da su većina šivaćih mašina u užičkom kraju bile singerice. Danas singerica i krvet sa noćnim ormarićem stari više od jednog veka iz kuće moga dede Vitomira Kovačevića nalazi se na muzejskoj postavci Jokanovića kuće u Užicu. Vide se na fotografiji u prilogu.
Singer američka kompanija je bila prva koja je počela osnivati ispostave, to se prvenstveno odnosilo na prodaju. Jedna takva je osnovana u Užicu sa Dragim Veselinovićm, koji tada od Užičana dobija nadimak „Singer“. Sredinom tridesetih godina 20. veka Singerove šivaće mašine popularno zvane “singerice” bile su prvi masovno prodavan industrijski proizvod na prostoru kraljevine Jugoslavije između dva rata, jer su postale važan deo miraza bolje stojeće udavače. Singer, kao najpopularniji proizvođač u to vreme, imao je svoja predstavnišva u svim većim gradovima širom Jugoslavije, organizovao je besplatne kurseve šivenja i krojenja, a u manjim mestima obezbeđivao je i besplatan prevoz. Mašine su se dostavljale po kućama i njihovo održavanje takođe je bilo besplatno. Cena „Singerice“ u to vreme bila je u visini tri radničke plate. Kako je na selu bilo manje para, kupovina šivaće mašine se ubrajala u troškove venčanja, i dolazila kao miraz.
Pre mnogo godina sam zabeležio deo priče o šivaćim mašinama poznatog užičkog šnajdera Gardića koji je imao šnajdersku radnju na Megdanu: “Singerica je kraljica među mašinama za šivenje. Nema domaćinske kuće, makar kod nas u Užicu koja nije imala tu mašinu za šivenje. Oni imućniji koristili su tzv. “Singericu”, a ostali verne kopije ove odlične i veoma popularne američke marke šivaćih mašina. Ove mašine su se prema licenci proizvodile u celom svetu u stotinama i hiljadama serija, raznih oblika, kućne, industrijske, stone ili najpre ove sa livenim postoljem i prelepim gravurama.”
Ako imate staru šivaću mašinu od vaše bake ili prabake, a želite da sačuvate sećanja na prve vlasnice, imate prelep predmet koji će krasiti vaš dom. Ipak treba znati da svaka Singerica je najlepša dok je okružena ljudima.
