Braća Pecovići sa Rosulja kada se pomene limarski zanat u Užicu su decenijama bili pojam. Sećam se šezdesetih i sedamdesetih godina radnja im j bila na “Megdanu” uz Šuljaginu pekarsku radnju. Pecovića je malo u Srbiji. Ima ih u Užicu i u Beogradu i nešto u Crnoj Gori. Užički Pecovići su stara porodica sa Rosulja. Braća Pecović, Živojin i Dragomir, bili su poznati Užičke zanatlije. Dragomirova deca su Mirjana, udata Lazović, a Jovan je nekada poznati tonac “Peca” iz Radio Užica.
Živojinova deca su pokojni Branislav i Milovan, koji i danas živi na Rosuljma. Milovan Pecović ima sina Miroslava i unuka Mladena Pecovića, koji je jedan od najboljih srpskih rok i džez gitarista. Miroslav iz drugog braka ima ćerke Ankicu i Danicu Pecović. Pecovićima je 2013. godine izgorela u požaru stara kuća na Rosuljama, pravljena sredinom 19. veka, kada su izgorele i brojne porodične fotografije. Ja sam u svojoj arhivi pronašao fotografiju njihove radnje i nkih proizvoda i to je razlog da ih smestim u užilčanstveni nezaborav.
Da kažem nešto uopšteno o užičkim limarima kako sam ih zaapmtio ali se iak najviše sećam te radnje braće Pecovića. Limari su s Bavili preradom i oblikovanjem lima u raznorazne proizvode, koji su potrebni svakoj kući. Radili su i na gornjim delovima krovova, sve uvale, atike, razne ukrase, apside, okrugline. Trebalo je da prođe nekoliko godina, pa da šegrti nauče sve te poslove. Dole na “Megdanu” se gazda jdan od majstora Pecovića se hvalio kako je pravi umetnik da izmisli stvar. Da su limarevi prsti su čvornovati a telo pokretno. Nekada su pravili oluk savijanjem, rukama, i bilo je naporno. Kasnije, mašinom koja ima po sredini okrugli deo u obliku izduženog valjka. Pecović je pripovedao da mašina ima poreklo iz Austrougarske, da joj je naziv “apipong”. Da je nekad je bila dugačka samo metar, pa se jedan oluk duže radio. Iz nekoliko puta. Nastvljanjem i spajanjem. Delovi su se sajali nitnicama, koje se dobro zaletuju u oluk. Zapamtio sam kada je u kafani u “Trumanu” sklapao posao i rekao jdnoj mušteriji: “Kada se oluk napravi od bakra može da traje i do dvesta godina, a kada se radi od pocinovanog lima trajnost je tridesetak godina”. Zapamtio sam Ii kad je rekao zanatlijama: “Neće radnja ključ u vrata.”
Limari su izrađivali Modlice svih veličina, papilotne za dame. Kada je pijačan dan, limari iznesu ispred svojih radnji raznorazne proizvode i predmete. Čega sve tu nije bilo, čunkova od crnog lima, raznih kolena I krivina za peći i šporete. Pa plehova za kolače, pečenja, pržilovke za kafu svih veličina. Bilo je u izlogu predmeta i od belog tankog lima, i to: modlice za kolače svih veličina, i za krofne, obruči za torte, pa i levak za kobasice i za ćevapčiće. Mnoge kafedžije bile su stalne mušterije, jer jedino je limar znao da napravi levak za pravljenje pravog kafanskog ćevapa.
U radnju Pecovića Na “Megdanu” dolazilo mnogo raznolikih likova, svako sa svojom potrebom i željom, tako da su braća prevazišli svoj zanat i uzdigli ga na nivo dizajna. Ranije se nije mogla zamisliti nijedna srpska kupa bez kofe pored bunara, i lončeta za vodu, takozvana cimenta. Svaka bolja kuća imala je cimentu.Domaćice su tražile lonce i kotliće od pocinkovanog lima. Najviše, mali lonac za iskuvavnje veša. Majstori su ih pravili po litraži. Od pocinkovanog lima prave se i česmice za pranje ruku. Kada se lepo oblikuju, učenik ih ofarba u jaku žutu boju, belu ili crvenu. Bilo je pravougaonih i elipsastih modela. Česmica sa policom, i onih većih koje se zovu umivaonici. Nekada su limari pravili višecevne grejače i postavljali ih iznad peći, da se zadrži toplota. Sećam se da sam kod limara naručio poštansko sanduče. Majstori su ih pravili u tri veličine. Malo, za malu poštu, veća sandučad za administraciju, i najveća za novine. Farbali su se se u nekoliko boja, u belu, zelenu, i crvenu,
U sredini stare radionice Pecovića bio je je veliki radni sto, dugačak nekoliko metara. Po uglovima radionice nalaze se male tezge gde se odlažu razni proizvodi. Levo od glavnog stola, nalazi se čuvena mašina za savijanje lima, apipong. Tu su bile velike i male stalaže. U tim stelažama odložen je alat i majstorske tajne. Manja stealaža je bila za sitan alat. U njoj su se nalaze male fijoke sa sređenim nitnama i šrafčićima nekoliko vrsta ima. U najvećoj stalaži i najbližoj radnom stolu nalazi se osnovni alat: čekić, koji je neophodan, makaze za sečenje lima, moterocangle, flakcangle, špiccangle, zumbe, sekači raznorazni i šteklovi za oblikovanje lima.
Užički limari pravili su i dimnjake, koji se prepoznaju po izrezanom pevcu, koji sija (rađen od pocinkovanog lima). Pevac, koji se farbao u nekoliko boja, nekada je ulepšavao krovove. Limari su imali i probleme oko nabavke materijala, najviše posle Drugog svetskog rata. Snalazili su se. Od starih buradi, koje su razdvajali, koristili su lim i pravili druge proizvode…
