“Sunce je ukusno, kiša je osvežavajuća, vetar nas osnažuje, sneg ushićuje; stvarno, ne postoji loše vreme, nego samo različite forme dobrog vremena”. Džon Ruskin.
Zelena boja je osnovna boja okolne prirode i iz nje se rađa lepota Zlatibora, Tare i ta posebna bajkovitost Jelove gore. U tu bajku Užičani lako ulaze, u prednosti su nad ostalim urbanim sredinama. Laganom šetnjom za malo više od jednog sata a kolima za petnestak minuta… Vikndice su potrebne samo onima koji na Jelovoj gori žele da žive, da gledaju dublje u prirodu da bi sve bolje razumeli.
Zapravo, odlazak u prirodnu, van gradske buke i uzrujanosti, obnavlja emocionalne potencijale psihe vraća organizam u prirodno stanje opuštenosti i spontanog bivstvovanja. Prirodne sredine, poput šume, planine, potoka, reke, jezera, nas vraćaju u kontakt sa okruženjem iz koga smo potekli. Ali, ako ovakva bajkovita priroda nije u blizini, dovoljno je otići do obližnje kotline, šetati pored Đetinje ili na neko od brda gde ima mnogo drveća, pa osetiti neke od pozitivnih učinaka prirode. Povezanost sa prirodnom sredinom i lagana fizička aktivnost će kod mnogih uticati na smanjenje misli koje su povezane sa depresijom, misli povezanih sa anksioznošću. Dobri efekti se mogu osetiti veoma brzo..
.A za one koji nemaju pojma o Jelovoj gori da pojasnim onako po turistički. Prvo da kažem da nije dobila ime po jelama već ga je dobila po jelenima koji su tu živeli nekada u velikom broju i često silazili i do samog Užica. Dalje, Jelova gora spada u grupu maljensko-povlenskih planina u dinarskom planinskom sistemu. Nalazi se severoistočno od Užica na devetom kilometru.
To je gusto pošumljena zatalasana visoravan, na prosečnoj nadmorskoj visini od oko 850 metara, na kojoj se ističu visovi: Đakov kamen (1003 metara), Presedo, Ozkolište i Zborište. Bogata je vodotocima, sa dosta izvorske vode (Jovanova voda, Batina voda, Izvorak, Studenac, Samadžinac, u novije vreme poznat kao Desankina česma).
Najveća reka koja prolazi planinom je Tatalija, spaja se sa Tmušom i uliva u Skrapež. Najviše ima bukove, grabove, brezove, jasikove, a najmanje hrastove šume. U novije vreme sve veće površine prekrivene su borom, jelom, smrčom, omorikom, planinskim čempresom. Ova bajovita planinska lepotica nadaleko je poznata po borovnicama.
A u ovo vreme Kovida 19 kontrolisano druženje u prirodi je posebno korisno, nije loše se družiti i sam sa sobom. Naročito za one koji rade dinamične poslove i kontakktiraju sa velikim brojem ljudi. Znači sednete u automobile, vozite se petnesak minuta, parkirate na nekom zaklonitom mestu i zakoračite u jelogovorsku bajku. Posle ste prijatno umorni, gladni, pomalo uspavani … Da, odmaranje nije nepokretnost. Ležati ponekad na travi ispod drveća na letnjem danu, slušajući žubor vode ili gledajući kako oblaci plove nebom, ni u kom slučaju se ne može smatrati gubljenjem vremena.
Fotografije: 1,2. Planinsko – horska vila Ana u jelovogorskoj bajci.
