Jedani užički saksofonista koji je nastupao na čuvenim plesnim većerima u Gradskoj kavani sedamdesetih bio je i Zoran Antonijević Loker. Tada kada je svirao s Brolom u “Erama”, upoznalo ga je celo Titovo Užice. Klarinetista, saksofonista, klavirista jednom rečju multimuzičar Loker je odrastao na Kamenom koritu. Dok je išao u osnovu školu u sedmom razredu se zainteresovao za klarinet što je njegova specijalnost. Klarinet je slučajno čuo u školi „Nada Matić“, kada je nastavnik muzike Vanja Suzdilovski obučavao jednog dečaka, i zvuk klarineta ga je opčinio. Od oca je zatražio da mi kupi klarinet, “a on nije znao ni šta je to ali mi je ispunio želju i tako sam počeo da učim klarinet”.
U Titovom Užicu u to vreme s kraja pedesetih i šezdesetih godina 20. veka nije postojala muzička škola pa je dečačić Loker išao na časove kod muzičara koji je svirao klanrinet u Vojnom orkestru doma JNA. Posle osnovne Loker je upisao je Učiteljsku školu. U tadašnjoj “Učiteljskoj” se posebno cenilo muzičko obrazovanje. Muzičko je bilo jedan od glavnih predmeta. Svi učenici su svirali po neki instrument. Ako bi uporedili današnji Učiteljski fakultet i Učiteljsku školu, koju je Zoran Antonijević završio, poređenje ne bi baš uspelo Godišnji koncert učenika Učiteljske škole u Titovom Užicu je bio glavni kulturni događaj u godini. To se vidi u monografiji ove škole. Svirali su uvertire za opere, „Na lepom plavom Dunavu“, postojao je orkestar harmonika, mandolina, gudački instrumenti, mešovitit hor, ženski hor, tako da je to bio prvorazredni događaj. Lokner je ponosan na tu diplomu učitelja. Posle završene Učiteljske škole, profesor Antonijević otišao je na Pedagošku akademiju, odsek muzika, u Skoplje, gde je završio teoriju muzike. To je bila jedina škola posle koje je moglo da se predaje muzičko vaspitanje.
Zoran Antonijević Loker se jednom prilikom u kafiću “Vremeplov” prisećao: “Još kao učenik Učiteljske škole svirao sam u orkestru, čiji je zadatak bio da svira što više po okolnim selima, u domovima kulture i zadružnim domovima, pa su tu bila takmičenja pevača amatera i audicije na kojima smo ih mi pratili. Tu su bili moji počeci orkestarskog sviranja. Po završetku akademije, kada sam počeo da radim u Osnovnoj školi Dušan Jerković, sa profesorom Milošem Broćićem, koji je već imao svoj orkestar, koji je svirao u Gradskoj kafani, imao sam prvi nastup sa orkestrom Ere. Mislim da je profesor Broćić jedan od najzaslužnijih ljudi za uzdizanje kulture grada Užica. On je obučio toliko nas muzičara i toliko se angažovao oko čuvenog hora „Iskrice“, koji je bio poznat u okvirima bivše Jugoslavije. Uz njega sam mnogo naučio. Sem muzike Loker se bavio i fudbalom i bio jedan od najtalentovanijih fudbalera FK “Sevojno”. Ipak u njegovom slušaju muzika je pobedila fudbal.
Preko četrdeset godina profesor Zoran Antonijević Loker je predavao muzičko u Osnovnoj školi Dušan Jerković i jedan je od retkih prosvetnih radnika koji u karijeri nije menjao školu u kojoj se najpre zaposlio. U penziju je otišao 2016 godine.
Kada pišem o Užičanima obično napišem i kako su dobili nadimak. Nisam pitao Lokera kako je dobio taj nadimak ali pretpostavljam da ga je dobio po vrsti istoimenog goluba lovačkog mamca
