Osnivanje Varoši Arilje

712
Najstarija do sada poznata razglednica Arilja
Najstarija do sada poznata razglednica Arilja

Serdar Jovan Mićić je u Arilju 1823 god. izgradio konak, tu na aluvijalnoj terasi između Moravice i Rzava. Odatle je imao pogled prema Pogledima, Nebeskoj, Blagaji, Golupcu… Tako je tu, pored ruševina srednjovekovnog episkopskog manastira i hrama Svetog Ahilija, postavio osnove varošice.

Ukaz kralja Milana dat Aleksi Popoviću zv. Aljo Protin kojim se proglašava Arilje za varošicu
Ukaz kralja Milana dat Aleksi Popoviću zv. Aljo Protin kojim se proglašava Arilje za varošicu

Bilo je to malo naselje sabijeno oko crkve, drumsko svratište i karavansko prenoćište, koje se sporo naseljavalo, pa tako i razvijalo. Ipak, ni privredno i kulturno izrastanje Arilja, pod duhovnim sticanjem, postojanjem i trajanjem crkve, nije moglo biti zaustavljeno. Tako je Ariljska čaršija počela da živi najpre pred Crkvom, zatim se širila i spuštala isturene zaravni prema rekama.

Fotografija koju je snimila engleskinja Suzan Vandenkonf, Ariljci 1915. godine
Fotografija koju je snimila engleskinja Suzan Vandenkonf, Ariljci 1915. godine

Posle proglašavanja Arilja za varošicu 1880. godine, na predlog Alekse Đ. Popovića, narodnog poslanika, stvorene su mogućnosti i dati podsticaj da se prema urbanističkom i regulacionom planu izgrađuje varošica, najpre oko glavne ulice, a zatim i u bočnim sokacima. Bogatiji ljudi podižu kuće, otvaraju trgovačke i zanatske radnje, mehane.