Poslednji narodni pevači i svirači užičkoga kraja

733
Poslednji gajdaš užičkoga kraja, Radojica Božić
Poslednji gajdaš užičkoga kraja, Radojica Božić

Užičani nisu odbacili folklor-izvornu narodnu muziku zlatborskog kraja. Te 1961. u Domu armije je održano veče izvođača izvornog narodnog folklora. Užičani su imali prilike da vide šta se još čuva od narodnog melosa u dalekim selima užičkog kraja. Za muzikologe i one koje traže, početke prvoga pevanja, ova smotra je bila pravo otkriće. Za sat i po se smenilo 30 odabranih izvođača: pevača, svirača na raznim narodnim istrumenata, a posebno su bili interesantni guslari, koji su izazvali najviše pažnje kod muzikologa, svi su pevali dobro i orginalno. Repertoar im se sastojao od, junačkih pesama, od kojih dosta njih nije bilo zapisano. Miodrag Jovanović iz Perućca je izveo i tada nove pesme nastale u NOB-u, a odguslao je i šaljivu pesmu o ženskoj modi. Sličan repertoar je imao i Milan Đurić iz Kremana.

Poslednji gajdaš užičkog kraja, Radojica Božić, odsvirao je dve igre i dobio veliki aplauz. Posebnu pažnju je izazvala i poslednja žena guslarka za koju se tada znalo, Gvozdenija Dubljanin iz Ribaševine. Njen stil je bio pun i dinamičan, a iskazala se zajedno sa Dragojem Poznanovićem u pevanju starinskih pesama iz vika. Već zaboravljenu pesmu, arhaičnu ”Kajdu”, izveli su Savo Nikolić i Milutin Vučković sa Zabučja, a braća Vučkovići takođe sa Zabučja su otpevali poznatu ”Podigla se užička nahija”, što je oduševilo mnoge prisutne, tadašnje političare i rukovodioce. Inače, ova pesma je po prvi put objavljena u Vestima 13. oktobra 1941. godine.

Podigla se užička nahija
Protiv besnih nemačkih dahija.
Napred idu partizani smeli
A za njima srpski narod celi.
Čvrsto drže oni puške svoje
Na braniku svog naroda stoje.
Drhte od njih fašističke hulje
i ostale ljotićevske rulje.
Drhte od njih srpski zelenaši
i ostali petokolonaši.
Na istoku boj se bije ljuti
Dok fašizam sasvim ne ućuti.
Dok ne dođe pravda i sloboda
Celokupnog radnoga naroda.

Poslednja guslarka Gvozdenija Dubljanin
Poslednja guslarka Gvozdenija Dubljanin

Milovan Milaćević: Negde pred raspad SFRJ, glavna smotra narodnog stvaralaštva održala se u Zagrebu. Srbiju je predstavljalo Užice. Direktor KPZ bio je Dobrivoje Borčić, a učesnike je odabirao i pripremao čiča Rade Poznanović. Među učesnicima bi i baba Gvozdenija. Iza pozornice, pre nastupa, čiča Rade daje poslednja uputstva, i malo opušta tremu. Borčić i neki ministar kulture SR Srbije samo nabijaju tremu. “Nemoj ko da pogreši… Nemoj ko da bude nepristojan… Vi ovde predstavljate Srbiju, itd.” Glavna dvorana u Zagrebu, ogromna, luksuzna, prepuna, a i narod kulturan. Baš uhvati trema.

Izlazi baba Gvozdenija na nastup, oni dečaci joj poturaju stolicu i mikrofone i pred gusle i pred usta. Ona uze da prevuče dva-tri puta gudalom, da proba i naštima ton. Kobilica ispod struna joj ispade i žice spadoše. Baba, ne razmišljajući da joj je i glas ozvučen zavika:

“E JEBO TE SVETI JANKO, ĐE SAD DA MI ISPA’NEŠ!”.

Niko od učesnika nije dobio veći aplauz tad…