Mislm da je to bilo devedesetih godina, Prota Miljko je ušao tu na “Lipi” u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično. Započeo je neobaveznu priču sa bricom. Pričali su o raznoraznim stvarima i temama. Dotakli su se teme o Bogu. Frizer reče: “Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”“Zašto?” – upita ga Miljko.“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova? Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola. Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”
Zvučalo je kao da Brica ima pravo, pop Mićo je ćutao. Par minuta je prošlo; brica je završio svoj posao. Mićo je platio, zahvalio se i izašao iz salona… Nije prošlo ni 5 minuta vratio se sa Savom Šarencom koji je bio sa dugom masnom kosom i neurednom bradom, ogromnim brkovima koji su štrčali. Protao je zastao gledajući ga. Odjednom se okrenuo i rekao brici: “Znaš šta? Berberi ne postoje!“Kako ne postoje?” – upitao je brica.“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je Savo kojeg sam sad zamolio da dođe da bi ga ti neverujući video. A kad sam već doveo Šarenca dovedi ga u red ja plaćam.”
Omiljeni užički prota u periodu osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, sve do smrti 15. aprila 2015. godine, bio je Miljko Starčević. Rodio se u Ravnima od oca Todora i majke Milojke kao peto najmlađe dete. U Ravnima je završio osnovnu školu, Industrisku školu i školu učenika u privredi u Užicu. Radio je u Prvom Partizanu… „Bog je hteo drugačije, otišao sam u manastir „Krku“ u Dalmaciji na bogosloviju, a zatim deo opštih studija na Teološkom fakultetu u Beogradu. To bi ukratko bila moja biografija.“ Rekao je prota Starčević u jednoj emisiji na TV5 Užice 1996. godine
