„Ja nemam apartman na Zlatiboru, stan u Beogradu, jedini nemam lokal u gradu, otplaćujem kredit. Međutim zadovoljan sam jer sam dobar sin, muž i otac i umno još uvek stvaram.“ Primarijus dr. Rade Marković
Sećam ih se, sedamdesetih godinama među nama mladim Užičanima karatisti su važili za zaštitnike i prve momke na korzou. Lično sam najviše zapamtio Rada Markovića, koji je krenuo stopama dr. Jorge, srpskog i slovenačkog najboljeg karatiste svih vremena.
Omladinski karate klub „Titovo Užice“ osnovan je 2. novembra 1973. godine. Ubrzo se uključio u takmičenje Karate lige zapadne Srbije. Jedno od prvih karate takmičenja u Užicu dogodilo se iste godine u sali Doma JNA. Borbe su se odvijale na bini, gde je iza bilo i bioskopsko platno. Publika je borbe pratila sedeći u bioskopskim stolicama. U maju 1975, u godini u kojoj se proslavljalo 50 godina SD „Sloboda“, na zvaničnim takmičenjima užički karatisti nastupaju pod novim imenom – Omladinski karte klub „Sloboda“.
Sedamdesetih godina prvi užički karate klub se takmičio u Karete ligi Zapadne Srbije, uz veliku podršku užičkih navijača. Karatisti su se uvek nalazili pri vrhu prvenstvene tabele. U toj ligi gde se takmičili Slobodini karatisti su se takmičili i karate klubovi „Borac“, „Mladost“, „21 oktobar“, „Kruševac“, „Radnički“, „Takovo“, „Metalac“, „Partizan“, „Ušće“, „Goč“. Prvenstvo je organizovano po turnir sistemu, tako da je svaki klub u polusezoni bio domaćin turnira.
Užički Slobodin karate klub je imao 30 aktivnih članova, uglavnom su to bili srednjoškolci i studenti. Predsednik kluba je bio sudija Opštinskog suda Nikola Cerovac. Sa Cerovcem su došli dobri dani za užički karate, dobri rezultati i masovnost. Tako da je 1976. klub formirao i Pionirsku karate školu.
U početku treninzi su održavani u Sali Tehničke škole, zatim „kod prof. Vlajka“ u sali Pedagoške akademije, a zatim u hali u Velikom parku. Standardnu ekipu su sedamdesetih godina sačinjavali: Rade Marković, Borko Vujović, Mladen Nikolić, Zoran Đoković, Radojko Nikolić i Miodrag Drndarević. Najbolji takmičar i prvi član ekipe je bio Rade Marković nosilac braon pojasa, koji je 1975. položio i ispit za zvanje prvog dana u karateu. U to vreme Rade se odvojio među trojicu najboljih i najperspektivnijih karatista zapadne Srbije. U to vreme sam Rada Markovića angažovao da bude dežurni čuvar reda za vreme disko igranki u diskoteci Omladinskog kluba.
Pored Rada, ponajbolji užički karatista bio je Borko Vujović, koji je za par meseci poneo plavi pojas. Na takmičenju u Svetozarevu Borko Vujović je osvojio braon pojas i bronzanu medalju i kvalifikovao se za prvenstvo Srbije. Takođe nosilac braon pojasa je bio i Radojko Nikolić.
Prve dve godine prve užičke karatiste je trenirao srpska karate legenda dr. Ilija Jorga, zatim vicešampion Evrope Dragoslav Zeko Božović, kasnije Đinđićev lični šofer i telohranitelj, a potom poslanik DS-a i direktor Sportsko-rekretivnog centra TAŠ.
Nastavio je da ih trenira tada dvadesetogodišnji Rade Marković, koji je tokom 1975. uspešno položio stručno takmičarski i terenerski rad i bio tada jedan od najmlađih trenera karate sporta u Jugoslaviji. Drugi trener je bio Modrag Drndarević, koji je ujedno i predsednik takmičarske komisije, a uloga instuktora poverena je dr Iliji Jorgi.
Danas dr Ilija Jorga živi u Sloveniji i dalje je, uprkos godinama, jedan od cenjeih svetskih karatista. Dr. Rade Marković živi u Užicu cenjeni je stručnjak, lekar u užičkom porodilištu…
Miladin Danilovic Gengo:
“Stoje sa leva…Dugi, Nidžo, Borko, Marka, Brane, Gudura i Kinez Cuce, Zoran, Rajo, Dejan Bosiljčić- otac Ivana Bosilčića i na kraju Džoja. Kad je slika nastala, tada sam ja počinjao da vežbam. Zvali su me da se slikam. Nisam hteo da kvarim sliku, jer nisam imao kimono…“
