Nekadašnji užički virtouzni fudbaler Srboljub “Srba” Stamenković započeo je svoju karijeru kao prvotimac u užičkoj “Slobodi” u 15-toj godini. Rođen je u Užicu 31. januara 1956. godine. Iz Užica je prešao u Beograd u Crvenu zvezdu. Bio je nesavladiv fudbaler, majstor driblinga, lucidan, maštovit, pa su se protivnički igrači često rešavali da ga zaustave tako što bi ga povredili. Za Crvenu zvezdu je od 1975. do 1981. odigrao 122 utakmice i postigao 32 gola, poznat po svojim neprevidivim potezima. Učestvovao je u osvajanju tri šampionske titule 1977, 1980. i 1981. godine. Svoj ogroman fudbalski talenat nije uspeo da iskaže na duži period zbog povreda, ali i svog boemskog načina života…
Zatim je igrao u SAD u klubovima “Memfis” i “Baltamor”, gde je dva puta proglašavan za najboljeg igrača američkog malog fudbala.
Posle više godina se vratio u užičku “Slobodu” na mesto tehničkog direktora kluba, koji je u to vreme negovom zaslugom postao član Prve savezne lige.
Poginuo je nesrećnim slučajem u Užicu februara 1996. godine. Komemoracija je održana u prepunoj svečanoj sali užičke Opštine. Bio je jedan od omiljenih Užičana. O njemu se i dan danas pričaju priče i stvaraju urbane legende.
Branislav Mlađenović:
– Kada sam prvi put video Srba? Trenirao sam atletiku 1964. u AK Sloboda kod trenera Neškovića. Prekinem, jer odem u Bor da studiram. Kada sam došao ponovo u Užice, možda 1966. odem u Veliki park da prošetam. Tamo profesor Nešković ima čas fizičkog sa srednjoškolcima, prva godina. Kaže meni Neško: „Brane, ‘ajde da vidiš ovo ČUDO OD DETETA. Igra fudbal protiv CELOG RAZREDA“. Stvarno, mali ošišani dečačić dribla ceo razred. Tada sam prvi put čuo za njega.
