Некадашњи ужички виртоузни фудбалер Србољуб “Срба” Стаменковић започео је своју каријеру као првотимац у ужичкој “Слободи” у 15-тој години. Рођен је у Ужицу 31. јануара 1956. године. Из Ужица је прешао у Београд у Црвену звезду. Био је несавладив фудбалер, мајстор дриблинга, луцидан, маштовит, па су се противнички играчи често решавали да га зауставе тако што би га повредили. За Црвену звезду је од 1975. до 1981. одиграо 122 утакмице и постигао 32 гола, познат по својим непревидивим потезима. Учествовао је у освајању три шампионске титуле 1977, 1980. и 1981. године. Свој огроман фудбалски таленат није успео да искаже на дужи период због повреда, али и свог боемског начина живота…
Затим је играо у САД у клубовима “Мемфис” и “Балтамор”, где је два пута проглашаван за најбољег играча америчког малог фудбала.
После више година се вратио у ужичку “Слободу” на место техничког директора клуба, који је у то време неговом заслугом постао члан Прве савезне лиге.
Погинуо је несрећним случајем у Ужицу фебруара 1996. године. Комеморација је одржана у препуној свечаној сали ужичке Општине. Био је један од омиљених Ужичана. О њему се и дан данас причају приче и стварају урбане легенде.
Бранислав Млађеновић:
– Када сам први пут видео Срба? Тренирао сам атлетику 1964. у АК Слобода код тренера Нешковића. Прекинем, јер одем у Бор да студирам. Када сам дошао поново у Ужице, можда 1966. одем у Велики парк да прошетам. Тамо професор Нешковић има час физичког са средњошколцима, прва година. Каже мени Нешко: „Бране, ‘ајде да видиш ово ЧУДО ОД ДЕТЕТА. Игра фудбал против ЦЕЛОГ РАЗРЕДА“. Стварно, мали ошишани дечачић дрибла цео разред. Тада сам први пут чуо за њега.
