Uska klisura, pa proširenje, “Rajski otoci”, svuda samo kamen, drvo, voda, čistoća prirode neobične i nesvakidašnje lepote. Da su Rajski otoci mesto za najsnažnije uzlete duše, zna se. Međutim, po svetlosti u očima mnogih, u priči o užičkoj reci pomislih da na Rajskim reka ima naročita svojstva. Đetinja je na tom mestu čarobnica. Zar bi Užičani, ljubitelji Rajskih, uvek zračili zdravljem i vedrinom, nekakvom, neprolaznom lepotom i mladalačkim zanosom, da nije čarobnice.
Tu, gde je Đetinja postajala sve plića, niz sam njen tok, nalazi se bezbroj peščanih sprudova, izniklih iz same vode. Ni u jednom danu ovaj rečni arhipelag, načičkan nizom malih ostrva i poluostrva nije isti. Sve se to menja gotovo svakodnevno, zavisno od toga kolika je snaga Đetinje. Kada su padale velike kiše i kada je Đetinja nadolazila i po pola metra više od svog uobičajnog nivoa, na očigled kupača ta ostrvca su čas tonula, pa se opet pojavljivala na drugom mestu nabujale Đetinje. Sve se to događalo u njenoj klisuri, čije su strme litice obrasle gustom hrastovom i grabovom šumom.
Kada majstor Užičanin “lovi na Đetinji veštačkom mušicom, u stanju je da ispravi ribarski konac, ukoliko mu čestar iza leđa otvara prostor koliko je jedan kvadrat, pa da mušicu zabaci pod vrbe na drugoj obali. Nema toga ko se u sličnom pokušaju ne bi zamrsio u granju. Fini zglob nad šakom i meki majstorski zabačaj donose ulov”. Ništa se ne događa slučajno u idealnom ribolovu “na pec” na užičkoj Đetinji, koja je i na Rajskim idealna za tu vrstu ribolova, kažu mi ribolovci mušičari.
