“Svaki put kad sam se selila, pakovala sam i uspomene. One koje mogu da se spakuju. Najviše je bilo „sakupljača prašine” u vidu figurica od školjki u obliku sove, pepeljara od pre četrdeset godina koje mi je neko doneo s mora, i pitala sam se – šta će mi? Odgovor je bio jednostavan, da mi bude uspomene koje su moj život”. Komšinica Caca
Moja Tetka Dana živela je sama, pretvorila je svoju kuću u muzej uspomena. Svaki komad nameštaja, svaka šustikla i figurica imala je svoje određeno mesto i svoju priču. Kad sam bio mali, pa dođem kod nje, morao sam da sedimo kao mumija, da se ne pomeram s mesta, jer bi možda mogao „nešto da srušim”. Stalno je govorila – „pazi, to mi je uspomena!”. Znao sam da joj je sve to bilo jako važno i stalno sam je zamišljao kako ide od predmeta do predmeta i priča sa svojim uspomenama.
Kad sam odrastao, shvatio sam da moje uspomene čuče negde duboko u meni i da mi nije potrebno da slažem neke figurice po kući. Ta moja tetka je živela od uspomena. Ja sam želeo da živim sa uspomenama zato sam počeo radi nezaborava da zapisujem svoje a posle nekog vremena i one od starih Užičana.
Kaže se da čuvamo samo lepe uspomene. Tačno! Ali ne možemo da zaboravimo ni one manje lepe, jer za sve treba da ima mesta da bi u budućnosti radoznali čitalac saznao o svom gradu i sugrađanima kroz prohujala vremena.
Davno sam, kad većina nije imala pojma shvatio da će u dolazećem vremenu uspomene postati digitalne, lako dostupne i zauvek sačuvane. Da neće moći da požute, da ih prekrije prašina. Ali sam primetio da ima mnogo toga i u prašini, u listanju zapisanih uspomena posle nekoliko decenija čekalo me veliko spremanje koje sam posvetio portalu Užičanstveno. Radozalost je bila prevelika, stalno sam se pitao ko zna šta ću sve da nađem o Užicu i Užičanima u prohujalim vremenima naročito to što istorija nezapisuje, što će dopuniti sliku grada I njegovih stanovnika. Sakupljene mnogobrojne fotografije su za mene bile posebnost, kad ih gledam imam u glavi cele, kratke filmove, uspomena, podsećanja, saznanja na ljude, na događaje, Na život u Užicu u raznim vremenskim periodima.
Fotografija uspomena: Na fotografiji smo tetka Dana i ja za Novu 1963. godinu u našem stančiću, u Omladinskoj ulici.
