Sloba Vermeza sam upoznao u osnovnoj školi Dušan Jerković koja je imala stomatološku ordinaciju, posle toga se više nisam plašio zubara. Slobo je bio inicijator i sekretar festivala zabavne i narodne muzike u gradovima koji nose Titovo ime i koji su bili pobratimi sa Užicem. Ekipa je bila veoma dobra Vermez je to radio volonterski i uveliko radio kao stomatolog.
Bio je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice. Tih godina je doneta odluka i urađena je Gradska galerija. Tada je opremljena Jokanovića kuća. Kultura je bila u usponu Kulturna prosvetna zajednica sa Omladinskim klubom organizovala je razne nastupe I događaje na otvorenom, a izložbe nisu bile samo na jednom mestu. Organizovali su svake godine sa Udruženjem Užičana u Beogradu, Užičke dane, koji su trajali po sedam dana. Kasnije, početkom devedesetih godina, na predlog pokojnog Mikija Pavićevića, velikog košarkaškog entuzijste, kada je i KK Užice bilo u prvoj ligi, organizovali su brojne sportske manifestacije. Taj raznovrsni društveni angažman, kandidovao Sloba Vermeza za predsednika komiteta. Bio je mlad, imao ideje i, saradnike. I ja sam bio jedan od mladih koji je sa njim sarađivao…
Kasnije sam nekoliko puta rekao: “Grehota je što je Vermez tako dobar stomatolg otišao u politiku. Užičani ga po političkom aktivizmu vrlo dobro znaju još iz vremena Saveza komunista, Uvek ljubazan, komunikativan, spreman da pomogne, veoma muzikalan za mene je Slobo bio jedan od retkih levo orjentisanih političara koji je zaslužio poštovanje.
Devedesetih godina je bio jedan od Užičana levo orjentisanih koji su se izdvajali. Niz uspešnih godina bio je na rukovodećim mestima uz kvalitetan rad u svojoj struci. Užičanima je i danas kao penzioner primer uspešnog čoveka sa istaknutim autoritetom.
Doktor stomatologije, specijalista dečije i preventivne stomatologije rođen je 1948. godine. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Užicu, fakultet i specijalizaciju u Beogradu. Dvadeset godina je proveo radeći u zdravstvu dok nije izabran za načelnika Zlatiborskog okruga. Zadnju godinu postojanja Saveza komunista bio je predsednik Opštinskog komiteta u Užicu, predsednik Incijativnog odbora SPS i predsednik Opštinskog odbora SPS za Užice, do odlaska na dužnost načelnika okruga. Kasnije je Vermez bio director onog velikog Velefarma.
Devedesete godine, kao najteže u istoriji Srbije nakon drugog svetskog rata, bile su godine žestokih političkih previranja.
– “Bili su izbori u Srbiji, ali su svaki osporavani. Ja sam bio načelnik okruga i tvrdim da u užičkom regionu, izbori nikada nisu bili pokradeni. Užice je prvo 1996. godine priznalo gubitak lokalnih izbora, a šetnje koje su građani organizovali bile su više podrška nekim drugim sredinama da se priznaju izbori, naročito u Beogradu. U Beogradu jeste bila krađa izbora i o tome postoje podaci”.
Najverovatnije ovo priznanje izborne krađe i što se nije slagao da od jedne dobre, mlade ekipe SPS-a, koja je 90. i 91. godine radila, da svi budu sklonjeni zbog zavisti i sujete, dovelo je do toga da Vermez bude eliminisan iz aktivnog rada u SPS-u 1996. godine, Predhodno je smenjen je mesta načelnika okruga. Tražio obrazloženje smene, kod Milomira Minića, sa najužim rukovodstvom grada, tadašnjim predsednikom opštine Vujovićem, ali ga nije dobio. Nudili su mu da ide u Beograd, na neku od funkcija, što je odbio. Čak mu je Minić rekao da je u vrhu načelnika okruga u Srbiji, kojih je 29, ali da oni, navodno, žele da Užice afirmišu kao centar regiona. Tada je video koliko je ta priča neprincipijelna. Pitali su ga šta će da radi, ako već neće u Beograd. Rekao im je: „Pa svoj posao, ja sam specijalista dečije i preventivne stomatologije i sa zadovoljstvom idem u moju ordinaciju“. Pitao ih je: Zar misle da ču čitavog života živeti od politike i političkih funkcija?
Posle godinu dana, kod Sloba Vermeza je došao Andra Milosavljević, organizacioni sekretar mreže JUL-a, koji je kasnije bio ministar za lokalnu samoupravu. Rekao mu je da je sa politikom raščistio. Objasnio mu je da JUL treba da bude korektan partner SPS-u i partija novog vremena, da je JUL formiran kao stranka levice, koja može komplementarno da živi na političkom prostoru uz SPS. Da je SPS je rehabilitovao istoriju i religiju, i to nije loše, bolje da oni nose ideje tradicije, nego radikali, ili onako kako je to radio Vuk u početku višestranačja, koje se odlikovalo visokim nabojem srpstva, kao nacionalne dominacije, što je bilo neprihvatljivo za nacionalne manjine. Da, ideja nastanka JUL-a 94. je da se na levici ponudi politička ponuda sa partijom koja je okrenuta „sutrašnjem danu“. Da su osnovna načela osnivanja JUL-a mir i ravnopravnost.
Vermez je poverovao, što ga je opredelilo da se vrati u politički život 95, kao predsednik inicijativnog okružnog odbora JUL-a, što se uklapalo sa njegovim iskustvom i željama kao načelnika Zlatiborskog okruga prethodne dve godine, da se pretnja ratnih sukoba ne prenese prvo u ovaj kraj Srbije. JUL je dobro počeo, ali iz SPS-a je dočekan na nož, jer su u kadrovima JUL-a videli konkurenciju. Partija je nestala nakon 5. oktobra, koji je došao kao rezultat teškog ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji.
Danas je Vermez penzioner. Uživa u uspešnoj deci i unucima, lepoti prirode, svom Užicu i Užičanima. On je redak užički političar koji je odlučio da ostane da živi u Užicu. Rekao je: “Najvažnije za Užice je da gradska vlast okupi stručne, mlade, časne ljude, bez obzira na njihovu političku pripadnost, i svu tu pamet usmeri na dalji razvoj grada. Naravno, i da konačno raskrinka neradničku administraciju. U suprotnom nam se ne piše dobro”.
