Spreman, pozor, sad, novi Stari grad

87

Nekada smo užički Stari grad dok je bio u ruševinama, u Titovoj Jugoslaviji gledali na šibicama, na Kanicovim crtržima sačuvanim u muzejskim knjigama. Pitali smo se šta je bilo na užičkoj citadeli u vremenu Rimljana, Altomanovoća, dolaska Turaka a i posle njihovog odlaska, zašto je srušen. Dugo vremena je tu bio zmijarnik, ruševine su se rušile, komuniste nije mnogo zanimala užička istorija. Više ih je zanimala ona od 1941. godine… Ali bilo je onih koji su znali da Stari grad pripada i budućim generacijama, koji su uspeli da ga konzerviraju da bi čekao neku bolju budućnost.

A kada je došla „bolja budućnost“ i postala sadašnjica novoizgrađena centralna kula dominira na citadeli a i Užicem. Poznata panorama je promenila izgled i sam grad je dobio neku novu istorisku vrednost. Mnogo Užičana i gostiju rekreativmo prošeta do na kulu, pogleda grad u dolini Đetinje koji većina voli i poštuje, i zapita se, kako će citadela izgledati kada projekat obnove starog grada bude u celosti završen i povezan sa pešačkim mostom sa magistralnim putem koji će premostiti kotlinu Đetinje. Tu su i sličice koja daju odgovar i na to pitanje.