После рата 1948. године, одлучено је да се у згради, где је било кино “Луксор”, отвори Народно позориште. Биоскоп је пресељен у зграду иза Прљове куће на Житном пијацу, где је повремено пре рата радио Наумовићев биоскоп “Колосеум”. Налазио се на месту где је данас на Градском тргу дечије игралиште. Биоскопу је дато име “Златибор”, а урађена је и летња башта. Биоскоп је радио све до изградње биоскопа “Партизан” на истоименом тргу. Године 1960, 23. маја, у башти и сали биоскопа, монтиран је први синемаскоп.
Средином педесетих година за директора биоскопа је постављен познати ужички брица Бране Јеремић, који је до тог именовања имао берберску радњу на Житном пијацу. Када је пресељен биоскоп, пресељена је и прва ужичка светлећа реклама “Кино”, која је постављена на бандеру испред зграде биоскопа, према главној улици. Када је срушена зграда биоскопа, губи јој се сваки траг. Бране је био директор и у новом биоскопу.
Браћа Петаковићи, Цале и Драган, били су власници угледне Јањића кафане. Цале је погинуо у Првом светском рату, а Драган је тих раних тридесетих година, када је засветлела на Лукосру светлећа реклама, реновирао кафану и претворио је у хотел. Изграђен је спрат, а на крову је засветлела друга ужичка светлећа реклама, “Хотел Златибор”. Светлела је повремено до рушења хотела на самом крају шездесетих година 20. века.
