Bale pamuka ulazile su u predionicu od čijeg su prediva radnici proizvodili kvalitetne proizvode od frotira i brojna pamučna platna poznata u celoj Evropi, a koji su se pojavljivali i na američkom tržištu. Za kvalitet proizvoda u “Froteks” i drugm užičkim tekstilnim preduzećima stizala su brojna priznanja među kojima i “zlatne” kao i “srebrne košute”.
Pre tri decenije Užicu bila je značajna i konfekcija “Desa Petronijević”, “Kadinjača”, “Kožara”, “Budućnost”, a radio je i pogon ivanjičkog “Javora”. Šta je bilo sa radnicima svih tih preduzeća posle njihovog nestanka, a nijedno, osim „Kadinjače“ nije preživelo tranziciju, jer posle dve i po decenije kasnije, tekstilna preduzeća na području grada Užica koja ostvaruju značajniju proizvodnju i profit, mogu se na prste izbrojati. Broj legalno zaposlenih radnika je neuporediv, jedva da prelazi 400. Slična situacija se desila u celoj tekstilnoj industriji u užičkom kraju. Prema podacima Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga, krajem 2014. godine, na području koje pokriva ova komora bilo je registrovanih 135 preduzeća u tekstilnoj industriji, a u 2015. manje od polovine je značajnije poslovalo.
Užička Tkačnica, zatim Tekstilni zavod „Cveta Dabić“ i na kraju „Froteks“ je bila fabrika poznata po kvalitetu svojih proizvoda. I dan danas u mnogim užičkim domovima postoje oni neuništivi karirani stolnjaci, peškiri „dobro jutro“ ili frotirski prekrivači. Ovu užičku fabriku odnela je privatizacija kao i mnoge druga užička preduzeća. Ostala su sećanja i dvadesetak fotografija. Ova užička fabrika je bila poznata u Užicu po najboljim majstorima raznih zanata i izuzetno vrednim ženama. Sećam se prepoznavali smo ih po nešto glasnijem govoru jer je u proizvodnji u Tkačnici bila velika buka pa im je zbog godina rada taj glasan govor postojala navika. Dugogodišnji direktor i ujedno najuspešniji u znamenitoj fabrici veoma cenjen čovek od Užičana bio je Spiro Žunić. U vreme direktora Spira proizvodi „Cvete Dabić“ prodavali su se u zemlji i inostranstvu. Pažnja je poklanjana radničkom standardu. Tih godina Tekstilni zavod bio je jedan od najboljih fabrika ove vrste u Jugoslaviji…
Spiro Žunić je bio narodni poslanik Republičke skupštine, predsednik Užičke banke, upravnog odbora Gimnazije u Užicu. Za svoj rad je odlikovan Ordenom rada, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem i plaketom Privredne komore Srbije. Prvi je dobitnik Povelje opštine Užice „Slobodan Penezić Krcun“. Spiro je preminuo u Užicu 2006. godine, poštovan i cenjen od Užičana.
Devedesetih godina 20 veka, kada se uveliko nazirao raspad tekstilne industrije u Srbiji, tekstilna industrija je u tadašnjoj užičkoj opštini zapošljavala preko četiri hiljade radnika, najviše, tadašnji “Froteks” (TZ “Cveta Dabić”) oko 2.400 koji je na vrhuncu svog razvoja imao čak i do 2.900 radnika koji su radili u zaokruženom sistemu proizvodnje.
Mesto gde je radio nekadašnji užički tekstilni gigant godinama je bilo ruglo grada zgrade u propadanju koje su u privatnom vlasništvu. Tako da je taj deo Užica je bio u velikom problemu. Ove 2020 . godine veći deo ovog nekadašnjeg fabričkog komleksa je srušen i čeka se počtak gradnje budućg poslovno stambnog kompleksa.
Ja sam sačuvao nekoliko fotografija koje prikazuju te hrabre žene iz užičke Tkačnice koje su bile oslonac ovog nekadašnjeg užičkog najstarijeg najuspešnijeg preduzeća sve radi užičanstvenog nezaborava.
