Kad Era oženi Splićanku, sem lepe dece, dogodi se čudo. Ono što Užičani nisu videli, videla je Sofija Bunardžić, akademski slikar keramičar. Bunina žena učinila je čudo za grnčare iz Zlakuse. Sačuvala je prastari zanat od nestajanje i učinila da za grnčare sa obale Đetinje čuje ceo svet, da Ministarsto kulture Srbije nominuje zlakusku grnčariju za uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Sofija je promenila odnos prema ovom prastarom zanatu i umetnosti i omogućila meštanima da naprave dobar posao.
Danas direktor u užičkoj srednjoj umetničkoj školi, Sofija Bunardžijić, kao umetnik je znala kako je veliki značaj zanata koji je 1995. godine već bio pri kraju postojanja. Nije odustajala da se zadrži taj neolitski način pečenja predmeta od mešavine gline i kalcita, na otvorenom plamenu od 700 stepeni.
Uspela je da ubedi medije, sećam se da smo joj se mi sa TV 5 među prvima pridružili, a zatim i Opština Užice. Godine 1995. napravila je probnu koloniju, a 1996. krenula je prva kolonija keramike u Zlakusi. Kako je vreme prolazilo Sofijinu ideju prihvata Ministarstvo kulture, akademici, umetnici iz celog sveta vajaju umetničke predmeta na stari poseban način. U posebnom okruženju istražuju i stvaraju za budući muzej keramike iz Zlakuse.
Šta reći o Sofiji na kraju? Posebna žena i kao majka i kao umetnik, rođeni pobednik, Užičanka za 10.
