Улица Жичка је некада била улица Топличка, па улица Тројичка, по православном празнику Свете Тројице. Затим је решено да се назове Жичка, по Жичи, седишту прве српске Архиепископије и Епархије жичке, којој припада и архијерејско намесништво ужичко.
То је кратка улица која спаја Трг Светог Саве са Ракијским пијацом. Улица је пуна ужичких знаменитости. На почетку је настарија ужичка зграда Окружног начелства, изграђена 1859. године. У Жичкој је Дом Српске православне цркве и Капела Католичке цркве. Ту је и Историјски архив. Између ових знаменитих зграда су старе, обично приземне куће, са цветним покалдрмисаним двориштима. Последњих година ове куће и дворишта почеле су да замењују на обе стране улице вишеспратнице.
Преко улице, код Дома ужичке цркве, постоји „Чесма код ора“ или „Пањ чесма“. Одавно вода из те чесме не излази, али постоји бетонски стуб, који је некада по свом спољњем изгледу био омалтерисан, тако да је стуб чесме био имитација ораховог пања. Иако је чесма доста потонула у асфалт, при самој основи види се где је некада била метална цев. Сећам се на половини шездесетих моја породица се склонила из куће на кеју, код родбине, од Ђетиње која само што се није била излила из корита, у стан свештеника Јоловића. Седео сам код прозора и посматрао преко улице људе који су носили и пили воду са ове тада веома познате ужичке чесме. Тада је из „Чесме код ора“ текао јак млаз бистре изворске воде…
Вратимо се у прошлост. Ова ужичка знаменита „Пањ чесма“ је настала на месту где је била кафана Милоја Благојевића, испред које је био велики орах који је правио хлад башти кафане. “Било је угодно у спарне летње дане у тој башти”, записали су путописци и Ужичани. Када се орах осушио, на том месту је направљена чесма у знак сећања на то дрво које је чинило велико задовољство Ужичанима. Некада на горњој површини чесме, која је имитирала коси рез стабла, у малтеру је било написано „Општина града Ужица 1896.“ Игром случаја, приликом реновирања куће изнад чесме се нашао олук, из кога је кишница спрала током година малтер. Тренутно се види само по дну стуба малтер који је имитирао орахов пањ…
У извештају др Алексе Стојковића у књижици издатој 1900. године помиње се ова чесма у писаним документима: „У улици идући на варош постоји одавно источник, глава на Ракијској пијаци. Има белег пред капијом Борисављевића, пролази улицом од вароши ка цркви.“ Када су грађене зграде на Ракијској пијаци осамдесетих година 20 века, пресечена је ова водена жила која је напајала чесму на Ракиској пијаци, Чесму код ора и чесму код Саборне цркве. Касније су чесме Пекарског еснафса и проте Гаврила прикључене на градски водовод.
Белег од “Чесме код ора” и данас посећа. Можда ће га поново омалтерисати онако какав је био, прикључити на градски водовод, ставити славину и још шта треба да и ова ужичка знаменитост опет буде у функцији…
Мијодраг Дробњаковић: “Резервоар за напајање ове и још три чесме у граду налази се на Ливадку. Жица је прекинута приликом изградње монструм солитера на Ракијској пијаци, који је изграђен на имању Сима Терзића. Резервоар је још у функцији, а дрвене цеви су пресечене и мислим да је вода одведена у поток.”
