Užička „lepinja sa sve“ u pekari kod Šuljage

925
Šuljagine lepinje sa sve prvo se zapeču, pa se doda pretop
Šuljagine lepinje sa sve prvo se zapeču, pa se doda pretop

Otkako znam za sebe, u pekari „Kod Šuljage“ se spremala autentičana užička „lepinja sa sve“ i pekli jagnjići i prasići. Pojavio se u novije vreme i taj naziv „užička komplet lepinja“, jer se neko van Užica, u pokušaju pravljenja užičkog specijaliteta, postideo tog „sa sve“. Naravno, nama Užičanima to „sa sve“ je jedini autentičan naziv od starina. Urbana legenda kaže da ju je tako nazvao neko ko nije mogao da se seti šta sve u nju ide. Ima lepinja posebno sa kajmakom, posebna sa pretopom, a kad se doda jaje i sve to izmeša i zapeče u pekarskoj furuni na bukova drva, onda nastane energetska bomba zvana „Lepinja sa sve“, najčuveniji užički specijalitet, baš onako kako se priprema „Kod Šuljage“.

U pekari Kod Šuljage
U pekari Kod Šuljage

Pre mnogo godina sam na diktafon snimio vlasnika Milana Lazića, koji mi je ispričao sarinski recept: „Pečena, tanka, rastresita lepinja se malo izdubi po unutrašnjem obodu, pošto se najpre iseče ’poklopac’. Zatim se nesebično namaže starim kajmakom, pa se na kajmak doda jaje, po mogućstvu od kokošaka koje su slobodno kljucale po dvorištima… Zatim se kajmak i jaja razmute, lepinja se zapeče u krušnoj peći i prelije po sredini toplim pretopom. Tamo gde se ne peču jagnjići i prasići nema ni svežeg pretopa, pa to opet nije autentična lepinja sa sve…“

Lepinja sa sve je prava i za noćobdije koji su nekad u grupama čekali u cik zore ispred Šuljagine pekare, da se Milan smiluje i otvori vrata da pojedu lepinju i odu na počinak. Lepinja sa sve se jede brzo, najslađe je prstima, a vari sporo, nema gladi duže vreme, dovoljna je za 24 sata. Najpre se komadi poklopca umoče u ne baš pečeni deo na površini lepinje, zatim je prelomite i uživate u sredini i na kraju sladite dobro ispečenim krajevima…

Lepinja sa sve ima certifikat
Lepinja sa sve ima certifikat

U Užicu danas (2018.) lepinju sa sve tj. komplet lepinju, nude sve pekare i buregdžinice, restorani sa tradicionalnom kuhinjom, ali su najcenjenije i najukusnije „Kod Šuljage“, „Kod Luke pekara“ Luke Todorovića… Postupak pripreme ovog užičkog specijaliteta je 2005. godine zaštitio sin Milana Lazića, Dragan Lazić, vlasnik danas najstarije užičke pekare „Šuljaga“. Pekara se nalazi na „Megdanu“ u ulici Petra Ćelovića i sinonim je za užičke pekare i lepinju sa sve.

U toj staroj pekari “Kod Šuljage”, u srcu grada, na mestu nastanka erskog gurmanskog izuma prve klase, zaštićenog u Zavodu za intelektualnu svojinu, Dragan Lazić se bavi isključivo pripremom lepinje sa sve na tradicionalan način i naravno peče jagnjad i prasad u svojoj legendarnoj pekari. Sve se tu još uvek priprema u staroj zidanoj furuni, koja se loži bukovim drvima. Dragan je sačuvao dosta i od enterijera stare pekare… Za potrebe užičke manifestacije “Žestival”, Dragan je pripremio najveću lepinju za sve na svetu.

Dragan Lazić je napravio i najveću na svetu lepinju sa sve (foto Dragan Karadarević)
Dragan Lazić je napravio i najveću na svetu lepinju sa sve (foto Dragan Karadarević)

Zavirimo u užičku pekarsku prošlost. Posle prvog svetskog rata na istom mestu gde je danas pekara „Šuljaga“ otvorio je kafanu i pekaru pekar Vlajko Čarapić. Nakon ukidanja privatnih radnji posle Drugog svetskog rata, pekaru je od Opštine dobio u zakup pekar Radomir Šuljagić, a kasnije i otkupio. Vremenom se u narodu ustalio naziv „Kod Šuljage“. Milan Lazić tu dolazi na zanat 1953. godine, kod svog kuma. Kad je Radomir ostario 1968. godine, Milana je postavio za ortaka, s tim da godinu dana radi džabe, a Šuljagić da uzima zaradu. Ovaj dogovor se odužio na tri godine, kada stari majstor izlazi iz posla, uz uslov da se ime pekare “Kod Šuljage” sačuva, što je i učinjeno. Budući da Šuljaga nije imao naslednike koji bi nastavili posao pekara, Milan je preuzeo posao. I već punih 46 godina komplet lepinja je nešto čime moge da se pohvale Lazići i Užice. Dragan je preuzeo posao od oca Milana, a naziv radnje je ostao isti, iz poštovanja prema majstoru… Užička tradicija.