Kakve su bile sudije i pravnicu u Užicu kasnog posleratnog vremena? Pokušaću na osnovu sećanja mojih sagovornika da ostavim na ovom mestu za budućnost kratke pasuse pune imena posleratnih Užičana, koji su brinuli o pravdi. Mnogi se slažu da je jedan od najumnijih posleratnih Sudija Užicu bio Čajtinac Bogdan Filipović, predsednik Sredskog suda u Užicu, a zatim u Kragujevcu i sudija višeg Privrednog suda u Beogradu. Sledeći, Josip Stefanović iz Ravni, sudija Okružnog suda u Užicu i njegova supruga Rada, zamenik okružnog tužioca u Užicu. Tihomir Tiko Selaković, sudija Okružnog suda, koji je diplomirao pred Drugi svetski rat i odbio da radi za vreme okupacije, i njegov brat Bude, zamenik tužioca u Užicu; Dobrica Lazić, sudija Okružnog suda; Đorđe Gudurić, okružni sudija Đorđe Đurić, zatim Mlađo Marković, istražni sudija Okružnog suda u Titovom Užicu; Robert Vencl sudija okružnog suda. Relja Jezdić, sudija Okružnog suda; Rade Paunović, predsednik Sredskog i suda; čedo Mladenović, predsednik Opštinskog suda u Prijepolju, sudija Okružnog suda u Titovom Užicu i predsednik Okružnog privrednog suda (2003.) Iste godine, najstariji živi fudbaler “Slobode”; Milan Cerović, predsednik Okružnog privrednog suda. Milan Cvijović, sudija, Opštinskog suda, navijačka legenda užičke “Slobode”; Bratislav Radosavljević, sudija Opštinskog suda – užička šahovska legenda; sudija Miodrag Stevović, koji je sudio u procesu Radmilu Lavrenčiću, prvom direktoru fabrike automobila u Priboju. U tužilaštvu su bili veoma cenjeni: Miodrag Trifunović, okružni tužilac, ministar pravde Srbije, savezni poslanik i sudija Ustavnog suda; Velimir Bogavac, okružni tužilac; Radoje Milivojević, zamenik okružnog tužioca; Dragoljub Gugi, sredski tužilac, čiji je sin beogradski advokat, poznat po tome što zastupa stranke u takozvanim “vrućim” slučajevimam, kao što su bile i finasijske afere Dafine i Jezde.
U novije vreme tokom devedesetih i početkom 21. veka pomenuću Ostoju Markovića, sredskog i okružnog tužioca; Sreta Jovanovića, sredskog i okružnog tužioca; Milosava Krstonia, sudiju sredskog suda, a onda i uglednog novinara.
Obrad Cvijović je bio predsednik Okružnog suda u Užicu, Okružnog suda u Beogradu i sudija saveznog suda. Jednom prilikom je rekao: “Moja karijera jeste verovatno bila sjajna i voleo sam svoj posao. Mojoj prirodi je odgovarao poziv sudije. Uvek sam bio realista. Proveo sam ceo vek u pravosuđu i nikad nisam doneo nezakonitu presudu. Nikad mi niko nije došao da naredi kako da presudim, što je moj veliki uspeh. Verujte mi da je tako. Počeo sam karijeru kao sudija Opštinskog, pa Okružnog suda u Prijepolju, zatim u Užicu. Potom sam u Beogradu bio zamenik Republičkog javnog tužioca, pa predsednik Okružnog suda koji je bio najveći sud u zemlji sa 100 sudija i 540 zaposlenih. Završetak moje karijere bio je Savezni sud. Tamo sam proveo 8 godinja , a pola od toga kao predsednik Krivičnog odeljenja. To je bila najveća sudska instanca u državi. Odatle sam otišao u penziju.” Zatim treba pomenuti Dragana Kovačevića Žabca, sudiju sredskog i okružnog suda pa Milić Tomanovića, okružnog sudiju, predsednika Okružnog suda, sudiju Vrhovnog suda i Saveznog suda, kao I Čačanina Dragoslava Bogićević Šerija, koji je Užicu bio predsednik Sredskog i Okružnog suda i sudija Vrhovnog suda.
Bratislav Radosavljević je u Užice stigao 1944. godine, kasnije je dugo vremena bio sudija Opštinskog suda. Bio je čovek izuzetne duhovitosti i duhovnosti, čovek pun života, životnih radosti i neodoljivog šarma. Bavio se fotografijom i od svog dolaska u Užice do svog odlaska u večnost fotografisao je po Užicu. Postao je zajedno sa Vovom Prohorovim užička šahovska legenda, Vova mu je bio i najbolji prijatelj. U sudu je upoznao Vojislava Veljaševića koji mi je dao najlepše sećanje o kolegi Ilinki Kiki Zlatić, udatu Tošić. Radili su zajedno godinama i postali veliki prijatelji. Sa Veljaševićem je najviše sarađivao na poslu ali su u dugim šetnjama po okolini Užica razmenjivali razna interesovanja i diskutovali o svemu aktuelnom u to vreme. Kika mu je prenela ljubav prema Užicu, Starom Gradu i plaži gde je načešće fotografisao. Užičani su ga poštovali i voleli prvenstveno zbog njegovog humanizma i britke pameti.
Bratislav je rodom iz Požarevca, potekao je u generalskoj porodici, od oca generala u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Po diplomiranju na na beogradskom Pravnom fakultetu postao je sudija… Iz sopstvene porodice poneo je izuzetne gospodske manire, dobro vaspitanje, ponašanje urođenog gospodina, sa osećanjem za umetnost, za skladan i korektan odnos prema ljudima. U to vreme dok je sudija Bratislav živeo i radio u užičkom kraju to nije bila neka preporuka, jer se izdvajao iz tog svakodnevnog prostakluka i primitivizma.
U svom dugom radnom veku bio je sudija i sa sudijama laicima, ali je uvek ostao gospodin izuzetnih intelektualnih umnih kvaliteta. Dijapazon interesovanja mu je bio izuzetan od fudbala, svi su ga znali kao navijača „Slobode“, bio je uspešan šahista sve do najviših dometa umetnosti. Posebno je voleo operu i bio njen odličan poznavalac. Svojim organizatorskim sposobnostima uspevao je da u Užice dovede svetska šahovska imena i mnoge velikane izuzetnih umetničkih vrednosti. Zapanćen je kao čovek pun života, životnih radosti, neodoljivog šarma. Voleo je život, i sve ono što je život sa sobom donosio. Grozio se od pomisli na smrt, a samu reč je izbacio iz svog račnika. Izbegavao je razgovore o bolesti, smrti i svemu onome što ona sa sobom nosi. Klonio se sahrana drugih ljudi, a zanao je i reći: „Ako ne budem morao, neću poći ni na svoju sahranu“.Veoma rano je shvatio besmisao života i smrti i beznađe samoga življenja. Bio je čovek izuzetnog obrazovanja, boem u najlepšem smislu te reči, izuzetne duhovitosti i duhovnosti. Užičanin koji je zaslužio posebno mesto u užičanstvenom nezaboravu.
