„Ako možeš o nečemu da sanjaš, možeš to i da uradiš“. Volt Dizni
Koliko god moje mogučnosti bile skromne, želem da otrgnem od prošlosti, nekako sačuvam i sa drugima podelim svoja saznanja o Užicu kao i oduševljenje Užičanima i stvarima koje su nas posebno doticale, njihovim životima i dostignućima. Proizvod tih mojih nastojanja su užičanstvene priče koje su svakodnevno pred vama. Ima u užičanstvenim pričama priča o genijalnim, originalnim i u svakom smislu, neverovatnim ljudima, koje smo nekako uspeli da gurnemo u zapećak sećanja, a koji to nikako nisu zaslužili.
Napisao sam uz brojne priče i dve hronologije užičkih šezdesetih i sedamdesetih godina. Ovih dana sam počeo da ulazim i u neke Veoma važne detalje života u nekadašnjoj Jugoslaviji. Kao, koji su bili omiljeni automobili, o limenim tanjirima iz kojih se najčešće jelo, kako su izgledali stanovi u kojim su Užičani živeli, i o mnogim drugim detaljima koje su tih decenija činile život. Za mene lično, generacije koji smo tih godina bili deca ili veoma mladi ljudi veoma su važni bili crtani filmovi o čemu govori i ovo pripovedanje.
Mi, generacije iz pedesetineke smo se upoznali sa Miki Mišom u Politikinom Zabavniku a neki i u bašti bioskopa Zlatibora koji se nalazio tu gde je danas dečije igralište na Trgu, Kasnije i u bioskopu Doma JNA. Tu su nas roditelji vodili na ćevapčiće i Diznijeve crtane, koji su emitovani pre početka igranog filma. Preko tih crtanih i stripova u Politikinom Zabavniku upoznali smo Diznijeve crtane junake i oni su postali i naši junaci. Ustvari Miki nas je upoznao sa Volt Diznijem. Dizni je verovao u bajke i da se u njima krije više blaga nego u svim gusarskim kovčezima. Želeo je da u svakom čoveku probudi dete. Diznijevo ime i likovi iz mašte obišli su ceo svet. a nama užičkoj deci pomogli su da stvorimo neke svoje svetove. Tako, za nas tadašnju užičku decu sve je počelo od Miki Mausa. Za lik Mikija Mausa, Volt Dizni dobija posebnog Oskara koji je bio samo prvi u nizu nagrada. Naime, Volt Dizni je osoba koja je dobila najviše Oskara u istoriji.
Miki Maus nije samo lik iz crtanog filma već i zaštitni znak kompanije Dizni. Dizni je uvek sa ljubavlju govorio o njemu, a godinama mu je pozajmljivao glas. Nije mu podarilo lik ali jeste dušu.
Njegovi animatori su ipak najviše vremena posvetili stvaranju lika koga je Volt zamislio kao suprotnost savršenom mišu, Paji Patku, koji je postao zaštitni znak Politikinog zabavnika. Na logu omiljenog magazina Paja Patak prodaje novine. Za razliku od dobrodušnog i nasmejanog Mikija, on je svadljiv, nervozan, rođeni baksuz, nezadovoljan, trapav i vrlo glasan kada se naljuti. Prevodioci Politikinog Zabavnika su ga nazvali Paja Patak, a u ovom omiljenom listu se prvi put pojavio 1938. godine. Uz njega se postepeno uvode likovi Raje, Gaje, Vlaje, Pate, strica Baje i čitavog Patkovgrada. Stripovi o Paji su zabranjeni u Finskoj jer ne nosi pantalone. Zamislite kako bi nervozni Paja na to reagovao?! Paja često upada u neprilike sa vevericama Čipi i Dejl, nema razumevanja za nestašluke svojih sestrića, ali imao je i par ozbiljnih epizoda, naročito u ratnim crtaćima. Dobio je i Oskara za crtani film Firerovo lice u kome ima noćnu moru da se nalazi u Hitlerovom totalitarnom režimu.
Godne 1934. godine Dizni odlučuje da snimi prvi dugometražni animirani film u istoriji, Snežana i sedam patuljaka. Posle tri godine film je premijerno prikazan a publika je po prvi put stojeći aplaudirala na premijeri jednog crtanog filma. Uspeh ovog filma je bio nezamisliv a zarada ogromna pa je mogao da otvori nov studio. Osim toga, zahvaljujući ovom filmu ponovo dobija Oskara. Ovu nagradu mu je urućila Širli Templ, a napravljen je tako da ga čine figura Oskara normalne veličine i 7 malih figura. Nakon velikog uspeha Snežane i sedam patuljaka, Volt deli animatore u dva tima od kojih jedan tim radi samo na kratkometražnim, a drugi samo na dugometražnim filmovima. Studio u to vreme ima već 1000 radnika među kojima su vrhunski animatori i ljudi puni ideja. Filmovi za sva vremena se ređaju jedan za drugim.
Za vreme Voltovog života, u studiju Dizni snimljen je ogroman broj kratkometražnih crtanih, animirano-igarnih i igranih filmova, i dugometražni crtani filmovi Pinokio, Bambi, Dambo, Pepeljuga, Alisa u Zemlji čuda, Petar Pan, Maza i Lunja, Uspavana lepotica, Sto jedan dalmatinac, Mač u kamenu i poslednji film na kome je on radio, Knjiga o džungli. Uvek su angažovani najbolji animatori a likovi iz crtanih filmova su najčešće imali svoje žive modele, bez obzira da li su to bili ljudi ili životinje.
U čemu je tajna uspeha ovih crtanih filmova kojima se i danas, posle toliko vremena divimo? Pristupljeno im je kao da se pravi najvažnija stvar na svetu. Sve je moralo biti savršeno, i karakter likova i crtež i muzika i pokret. Tome su doprinela snimanja sa pravim glumcima na osnovu kojih su animatori kasnije radili svoj posao. Ovi filmovi nisu samo zabava za porodicu već prava umetnička dela, zato njegovi likovi žive u svima nama.
Dizni jeste bio čarobnjak koji je ulepšao život deci širom sveta. Njegove ideje su počeli da prate mnogi. Postoji vrlo mali broj ljudi na svetu koji nisu čuli za Duška Dugouška, Homera Simpsona, Kenija, Sunđera Boba ili za čuveni tandem, Tom i Džeri, Uz ova dva večita „neprijatelja“ odrasle su brojne generacije. Najpopularniji mačak i miš pojavili su se na malim ekranima 1940. Rivalstvo između mačke i miša čitav svet je pratio kroz 164 epizode. Najpoznatije crtane junake Duška Dugouška, Patka Daču i mnoge druge produkcija „Varner Bros“ lansirala je davne 1930. Duško Dugouško je u Americi proglašen kulturnom ikonom. Bio je na poštanskoj markici i ima zvezdu na stazi slavnih u Holivudu.
Ipak za svu intelegentu užičku decu i mlade naj crtani junak bio je Princ Valijant. Tri i po decenije Harold Foster pisao je i crtao nedeljno izdanje u boji Princa Valijanta, koji je, prema oceni većine istoričara stripa, jedno od najimpresivnijih vizuelnih ostvarenja našeg doba.
Foster je smestio radnju u doba legendarnog kralja Artura i vreme pada Rimskog carstva – u peti vek naše ere. Proveo je mesece proučavajući istorijske zapise vezane za to doba i do najsitnijih detalja razradio sve aspekte svog novog stripa: običaje, zamkove, nošnju, oružje, bitke, turnire, mitove – pretočivši sve to u Valijantovu stvarnost. Više od pedeset pet sati nedeljno Foster je radio table Valijanta na papiru dimenzija 23 x 34 inča, jer mu je to pružalo mogućnost da stvara detaljan, precizan crtež kakav do tada nije viđen, i koji niko nije uspeo da nadmaši.
Trinaestog februara 1937. godine na stranama Njujork Žurnala pojavila se prva tabla Princa Valijanta u boji. Tokom decenija, strip je nastavio da izlazi kao nedeljni (ili sedmični) novinski strip, sve do danas. Princ Valijant je postao jedan od najuspešnijih stripova svih vremena, a Hal Foster je osvojio brojne nagrade, Kod nas je izlazio u Politikinom Zabavniku kao i u strip sveskama, a danas se kupuje u albumima.
