Остало је записано, да је један од првих ужичких шофера и превозника био Саво Радовић, који је на Солунском фронту био возач. Касније је возио “форда” Енглеске добротворне мисије по ужичком крају. Кад су отишли Енглези 1921, Саву су оставили аутомобил и он је почео да таксира.
Уз Радовића у господском Ужицу између два рата били су најпознатији таксисти и превозници Радован Паришић Муто, који је возио и на релацији Ужице- Косјерић, Мишо Јовановић Шлањо који је возио до Бајне Баште, а ту је и Драгољуб Чучковић Чучко, који је возио пошту. Већ тридесетих година 20. века Ужице има 20 таксиста-превозника који имају такси станицу код Парчића, поред Гимназије.
Такси служба у Ужицу се нагло развија од 2001. године, кад је основано више фирми: “Елита Такси”, “522 222”, “Лептир такси 500 500”, “Такси 500 600” и др. Блинки такси, власника Душана Миленковског основан је 1993. Друштво за такси превоз “Здраво браво такси”, власника Александра Милосављевића основано 2005. Располаже са 15 возила и запошљава 19 радника.
Данас је Ужице такси град. У граду постоји око 700 такси возила, тако да у сваком тренутку позивом на један од девет call центара може да се позове такси са било ког места у граду и околини.
