Испод Шереља, поред Ђетиње на њеној левој страни, а према Потпећу и на десној страни, поред магистралног пута Е- 760, осам километара од Ужица, налази се село Горјани. Брдовито је са доста равнице, која је већином каменита и не баш плодна. Село је формирано крајем осамнаестог века на три заравни – тераса у брду изнад Ђетиње, у врху изнад поточића, скривено од турских погледа. Касније су сеоски домаћини током времена спуштали породице, градећи куће у равници уз реку.
До краја Другог светског рата, Горјани су били претежно село земљорадника, док се данас земљорадњом бави само неколико домаћинстава. Близина Ваљаонице Бакра у Севојну и “Првог Партизана” у Ужицу изменили су економску, социјалну структуру и демографију села у коме живи преко 650 становника у 219 домаћинстава.
Село има статус месне зајенице. Кроз село пролази траса пруге Београд – Бар. У Горјанима је случајно откривено археолошко налазиште, остаци римске некрополе, гроб, у коме је нађен и златни накит.
Од деведесетих година прошлога века у Горјанима је отворено неколико средњих предузећа: радионица за производњу алуминијумске столарије “Проал”, Ауто сервис “Веснић”, познатих рели шампиона, оца и сина Милуна и Микице Веснића. Ту је и штампарија “Графичар”, Трговина на велико металним производима, инсталационим материјалом и уређајима за грејање “Металфон”; радња за производњу металног баштанског намештаја “Сабер”; предузеће за производњу, дистрибуцију и уградњу грејних тела “Термовент”; трговинска радња за за промет опреме “Домекстра”; радња за промет моторних уља “Могул”, расадник “Србија шуме”; ресторан “Гурман”; “Расадник цвећа” и др.
Прилог, порекло становништва села Горјани, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
– Страњаци – Страњаковићи је најраније досељена породица, дошла из Доњих Страњана у близини Сјенице. Овде су дошла два брата, Димитрије и Вучета. Протерани из свог села, па се овде задржали неко време и поделили. Вучета је отишао у хајдуке, хајдуковао и пред смрт се населио у Стапаре и тамо оставио потомство. И Димитрије је, иако старији човек, отишао у хајдуке, а у селу оставио жену са малим дететом, он je отишао негде у Шумадију, поново се оженио, децу изродио и умро. Од његовог сина Сава данас је 9 кућа Страњаковића, славе Никољдан.
– Турунџиће и Весниће је довела баба Весна из села Котура, негде око Сјенице, на путу за Нову Варош. Веснин човек је био хајдук; убила га потера, а кућа им запаљена и породица протерана, те се баба са децом склонила у ово село под заштиту свога зета Димитрија Страњака, који се оженио бабином унуком. Турунџићи су не врху села 14 кућа, славе Никољдан.
– Раковиће је довео Ристивоје из Дражевића код Пријепоља и населио у средини села, има их 9 кућа, славе Ђурђиц.
– Шибалије су у горњем делу села до Севојна, дошли су из непосредне близине Пљеваља, раније из Дробњака, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан. Од ових су касније постали Шибалићи, од којих је један мој колега, pоп Милодан.
– Клопани су из околине Пријепоља, има их 9 кућа, славе Мратиндан.
– Павићи су сишли из Негбина, има их 9 кућа, славе Аранђеловдан.
– Милановићи су од Перића из Потпећи и на десној страни Ђетиње, има их 8 кућа, славе Стевањдан.
– Вуњери су из Џиновића у Црној Гори, славе Митровдан.
– Босиљчићи су из Пчелица, има их 5 кућа, славе Никољдан.
– Миросављевићи су из Кратова; има их 5 кућа, славе Матијевдан.
– Вранићи су из Радоине, има ох 3 куће, славе Никољдан.
– Марковићи су из Бијеле Ријеке, има их две куће, славе Савиндан.
– Јовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Никољдан.
– Пјевићи су из Пчелица, има их 3 куће, славе Стевањдан.
– Костићи су из Мачката, има их две куће, славе Ђурђевдан.
– Поповићи су на десној страни Ђетиње, досељени из Злакусе, има их две кућа, славе Никољдан.
– Весовићи су из Чајетине, једна кућа, славе Аранђеловдан.
– Благојевићи су из Вранеши, једна кућа, славе Марковдан.
