Branko Pejović (Poliika) Fotke iz kolekcije Užičanstveno
Prvim toplijim danima, šetači stupaju u klisuru reke Đetinje, na pešačko-biciklističku stazu kroz „ćirine” tunele od užičke plaže do Staparske banje.
Ovaj prostor, okružen kamenitim liticama, ostao je nedodirnut u doba graditeljskog širenja Užica. Kroz klisuru je tada vijugala uska „ćirina” pruga na kojoj se smenjuju tuneli, a teren kanjona usečenog u okomita brda nije bio privlačan graditeljima kuća i objekata za odmor. Kad su sedamdesetih skinute šine sa ugašene pružne trase, ostao raj za divlje životinje i retke biljke. Tišinu je narušavala samo šumovita Đetinja. Tako je bilo sve do početka ovog milenijuma, kad su jači postali glasovi o blagodetima zdravih aktivnosti u očuvanoj prirodi. Klisura Đetinje je proglašena predelom izuzetnih odlika, označena kao jedinstveno mesto koje treba doživeti a pre svega sačuvati. Uređenje glavne staze i odmorišta kroz tu prirodu, vlasti grada Užica obavljale su pažljivo i s merom. Živi svet i prirodni sklad je sačuvan, a ljudima (ne i vozilima) stvoren prilaz da šetnjom i pogledima uživaju u lepoti klisure. Upravo zbog toga ovo šetalište kroz klisuru (uređeno je oko sedam kilometara) dobilo je od evropskih institucija 2017. zvanje „evropska zelena staza”, retko za naše prostore. Svakako i zato što ovde, nadomak grada, staništa i danas imaju retke životinje i biljke, koje naseljavaju teško pristupačne kamene vrleti, pećine, vrtače u rečnom toku i po okolnim stranama.
O tome u klisuri Đetinje delimično svedoči turistička tabla postavljena na užičkoj plaži. Čitamo tu da su ovde, pored ostalih vrsta, nastanjene i one zaštićene kojima je nenarušena priroda uslov za opstanak.
U ovoj klisuri obitava vidra, obična ili rečna, koja je veoma oprezna životinja. „Voli nezagađenu okolinu i skrovita mesta. Vidre se prvenstveno hrane ribom, ali vole i rečne rakove, insekte, žabe i ptice. Spadaju u strogo zaštićene vrste, nalaze se na Evropskoj crvenoj listi ugroženih vrsta”, piše na tabli uz sliku vidre.
Sledi obaveštenje da je stanovnik kanjona Đetinje i sivi soko, najbrža vrsta među pticama. Gnezdi se na nepristupačnim mestima, a ugrožena je vrsta, prirodna retkost na teritoriji Srbije. „Najstrožije je zabranjeno njegovo ubijanje, hvatanje i uznemiravanje.”
Neretko ovu klisuru zovu carstvo leptira, ovde ih je znatno više nego na drugim mestima. To je navedeno i na turističkoj tabli: „U klisuri Đetinje registrovano je 110 vrsta dnevnih leptira. Broj ovde zabeleženih vrsta čini oko 57 odsto vrsta Srbije, 38 odsto vrsta Balkana, a 77 odsto užičkog kraja. To klisuru svrstava u jedno od najbogatijih staništa u našoj zemlji…”
Rastu u kanjonu Đetinje i retke biljke. Sa liste međunarodno značajnih ovde su 24 vrste, od kojih su šest prirodne retkosti. Uz ostalo, zato ovaj osobeni kutak divljine treba trajno sačuvati od narušavanja.
