Ноћне утакмице су биле популарне и пре, али и после рата, није их измислио у свом филму сниманом и на ужичком стадиону Кустурица. Једне такве утакмице се сећао ужички фудбалски ас и музичар Миленко Ђурић:
“Било је то 1938. године, на угловима игралишта биле су постављене јаке светиљке у некаквим ‘соферичним кантама’, на највећим могућим дрвеним бандерама. Терен је био травнат, али није био ваљано покошен. Више је личило на ноћ у којој се у тој ограниченој зони наше игре увукла месечина. Смењивали су се две лопте циквајзом фарбане. Накратко би фудбал био бео, јер су трава и наше копачке врло брзо брисале белило. Ко је боље процењивао где би лопта могла пасти кад већ нестане из зоне видљивости, брже би долазио до лопте. Ако би се лопта кретала по земљи, кроз траву би правила пут, па би мрдање и шум траве откривали где је…”
На тим ноћним утакмицама, причали ми савременици, чуло се скандирање ужичком Пипери: – “Пипера, Пипера, то је име фино, још кад му се дода лесковачко вино”…
А онда је “ђаво однео шалу”, започео је Други светски рат, почело је оно доба “више од игре”… Што се тиче ужичког фудбала, то време описује у неким својим деловима и позната нам свима серија “Више од игре” снимана 1976. године. Серија има 9 епизода и премијерно је емитована од 14. априла 1977. године. Аутори серије су режисер Здравко Шотра, а сценариста Слободан Станојевић драматург, уредник ТВ Београд и професор сценарија на Факултету драмских уметности у Београду. Умро је 2000. године у Пожаревцу, где је и сахрањен.
Играо се фудбал за време окупације, у Другом светском рату, иако су многи то прећуткивали, укључујући и саме клубове. Поред традиционалне српске склоности ка великим темама, људе који нису отишли у шуму, на једну или другу страну, а таквих је била велика већина, највише је занимала могућност да како тако преживе окупацију и рат. Наравно да живот није стао, и поред ванредних околности. Примале су се плате и пензије, играо се фудбал, ишло се у позориште и у кафане, па и у куплераје. И Немцима су такве прилике одговарале, становништво које се бави свакодневним пословима, уместо да врши диверзије, ратује и поткопава нови поредак. У Ужицу је 1941. било другачије, у њему се догодила “Ужичка република”, када је страдало од свега и свачега близу 500 Ужичана”.
Фудбал се у Ужицу играо до рата, а после Ужичке републике само рекреационо.
