Noćne utakmice su bile popularne i pre, ali i posle rata, nije ih izmislio u svom filmu snimanom i na užičkom stadionu Kusturica. Jedne takve utakmice se sećao užički fudbalski as i muzičar Milenko Đurić:
“Bilo je to 1938. godine, na uglovima igrališta bile su postavljene jake svetiljke u nekakvim ‘soferičnim kantama’, na najvećim mogućim drvenim banderama. Teren je bio travnat, ali nije bio valjano pokošen. Više je ličilo na noć u kojoj se u toj ograničenoj zoni naše igre uvukla mesečina. Smenjivali su se dve lopte cikvajzom farbane. Nakratko bi fudbal bio beo, jer su trava i naše kopačke vrlo brzo brisale belilo. Ko je bolje procenjivao gde bi lopta mogla pasti kad već nestane iz zone vidljivosti, brže bi dolazio do lopte. Ako bi se lopta kretala po zemlji, kroz travu bi pravila put, pa bi mrdanje i šum trave otkrivali gde je…”
Na tim noćnim utakmicama, pričali mi savremenici, čulo se skandiranje užičkom Piperi: – “Pipera, Pipera, to je ime fino, još kad mu se doda leskovačko vino”…
A onda je “đavo odneo šalu”, započeo je Drugi svetski rat, počelo je ono doba “više od igre”… Što se tiče užičkog fudbala, to vreme opisuje u nekim svojim delovima i poznata nam svima serija “Više od igre” snimana 1976. godine. Serija ima 9 epizoda i premijerno je emitovana od 14. aprila 1977. godine. Autori serije su režiser Zdravko Šotra, a scenarista Slobodan Stanojević dramaturg, urednik TV Beograd i profesor scenarija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Umro je 2000. godine u Požarevcu, gde je i sahranjen.
Igrao se fudbal za vreme okupacije, u Drugom svetskom ratu, iako su mnogi to prećutkivali, uključujući i same klubove. Pored tradicionalne srpske sklonosti ka velikim temama, ljude koji nisu otišli u šumu, na jednu ili drugu stranu, a takvih je bila velika većina, najviše je zanimala mogućnost da kako tako prežive okupaciju i rat. Naravno da život nije stao, i pored vanrednih okolnosti. Primale su se plate i penzije, igrao se fudbal, išlo se u pozorište i u kafane, pa i u kupleraje. I Nemcima su takve prilike odgovarale, stanovništvo koje se bavi svakodnevnim poslovima, umesto da vrši diverzije, ratuje i potkopava novi poredak. U Užicu je 1941. bilo drugačije, u njemu se dogodila “Užička republika”, kada je stradalo od svega i svačega blizu 500 Užičana”.
Fudbal se u Užicu igrao do rata, a posle Užičke republike samo rekreaciono.
