Prvi politički miting kome sam prisustvovao bio je Titov govor na otvaranju spomenika i memorijalnog centra na Kadinjači, septembra 1979. Tada je rekao: „U ovom trenutku mi ništa nije bilo važnije nego da budem prisutan na otvaranju spomenika onim borcima koji su branili Užice da bi se iz njega obezbedila evakuacija…“ Tito se vratio iz Havane sa Samita nesvrstanih. To mu je bio poslednji govor, a malo kasnije je otišao u Klinički centar u Ljubljani.
U izbornoj kampanji 2012. Dačić je obećao da će vratiti Titov spomenik na trg koji se danas i dalje zove Trg partizana. I to je nešto u opštoj reviziji. Inače, bivši predsednik opštine Užice Zoran Vujović (tada socijalista) pristao je na inicijative da se bronzani Tito skloni sa Trga partizana i iz pragmatičnih razloga; kad god na miting dođu Vuk Drašković i Šešelj – upiru prstom u Tita. Bez njega je tenzija manja. Uz šampanjac, jaja i psovke, pluvanje, divljanje njegov spomenik je sa trga prebačen u dvorište muzeja jer neki socijalisti nisu imali građanske hrabrosti da se suoče sa tadašnjom političkom situacijom. Inače, Građanska hrabrost je posebna vrsta hrabrosti. To je stav, koja se oslanja na spremnost u obranu svojih vrednosti, čak i ako to uključuje rizik visoke kazne ili drugih negativnih posljedica. Tako su se užički socijalisti na čelu sa Zoranom Vujevićem odrekli ikone kojoj su se dotada klanjali.
“Kada je Užice zvanično dobilo ime Titovo, tada je imalo 6.000 stanovnika, a posle Titove smrti 1980. godine, imalo je 80.000 stanovnika. Kao što Užičane niko od političara nije pitao da se spomenik skloni jer je počelo sklanjanje obeležja i Titovih spomenika u Srbiji što je bila preporuka “onih odozgo”. Ako se uzme u obzir Dačićevo obećanje i Vujevićeva priglupa izjava, mislim da su užički socijalisti ostali dužni da vrate bronzanag marsala tamo gde je godinama stajao. Mene lično sklanjanje istoriskih belega baš nervira jer je to odika naroda bez elementarne kulture. A što se tiče Vuka i Šešelja njihovo je prošlo i niko ih više ozbiljno ne shvata.
Rajko Kovačević: -Ne želim da mojim mišljenjem ili bilo čime utičem na bilo koga. Da se zna ja sam Titov pionir i trudio sam se dokle god sam mogao da postupam prema zakletvi koju sam položio a niko me nije terao da je položim. Ali, pročitaj prvu rečenicu. Kada je Trg partizana u pitanju pročitao sam jedan tekst koji je napisao neki arhitekta (ili više njih) da je na trgu svaki kamenčić imao svoje mesto i namenu. Ukuliko je neko pomerao one klupe, žardinjere ili nešto drugo, onda se menjala namena celokupnog projekta.
Što niste rekli maršalu dok je bio živ da u državi ima dovoljno Titovih gradova i da je za Užice sasvim dovoljno da takvo ostane. Ne, bilo je lepo imati neke beneficije od toga što je Titov grad. Ko kaže da ih nije bilo laže ko pas. I kad god je maršal dolazio i kad god su nam govorili da budemo na dva mesta ja sam trčao da nađem i treće mesto, ne da bi me neko prebrojao ili maršal video (da barem jeste), nego da ja njega vidim. Ja od ovoga nikad nisam imao neke koristi niti mi je trebalo ali me interesuje kakvu su korist imali oni koji su spomenik maršalu uklonili. Ako nisu zašto su ga sklanjali a ako jesu neka im je na čast. Znam samo da se istorija ne može prekinuti niti ukinuti.
