Кад су златиборске киријџије постали “Златиборски брзи возови”? Ужички хронолог са фотоапаратом Илија Лазић лета је проводио на Златибору, где је у камп приколици направио лабараторију из које су разгледнице које је правио одлазиле у многе крајеве света. Златибор је за многе мајсторе фотографије неисцрпна инспирација, али, за разлику од других, Лазић је својим објективом налазио, сем пејзажа, мотиве у којима се могао препознати менталитет ужичког краја. Његове фотографије су драгоцен извор података за туризмологе, етнологе, архитеткте и историчаре. На фотографијама је сачувао призоре из свакодневног живота Златибораца, одећу од пртишта и сукна. Фотографије: „Златиборски кувар“, „Мужа оваца“, „Ручак код Пржуља“ и многе друге су постале антологијске. За једну разгледницу се заиста може рећи да је сви знају, на њој је један од последњих златиборских киријџија Гајевић-Удовичић Тодор, „Златиборски брзи воз“.
Тодор нема посебних заслуга, осим што је фотографу Илији Лазићу 1934. послужио као модел за ту чувену фотографију која је обишла свет. Њен модел је постао симбол једног времена и одавно ишчезлог занимања. На фотографији је представљен човек који на глави има шубару од сукна вуне златиборских оваца, на леђима гуњ, од сингавог сукна, преко стомака опасач, а испод тога пртену кошуљу до изнад колена; испод кошуље скоро до пета, изгужване пртене гаће, на ногама грубе вунене чарапе, преко њих опанци од пресне коже, у десној руци велика дрвена мотка која служи за поштапање, за одбрану од змија, паса и слично, као терање коња, али и као „соара“ када се товари и истоварује роба. На фотографији Тодор је необријан, јер се враћа с дугог пута. На коњчету осредњи товар, на чијем врху је тиквица за воду или ракију. Скулптура “Златиборски брзи воз” је дело самоуког скулптора Миладина Лекића из Шљивовице. Скулптура кириџије рађена је од храстовог дрвета и висока је 2,60 метара. Налази се на Краљевом тргу туристичког насеља Златибор.
