Као што песма каже, током неколико летњих ноћи уз “рујно вино”, друштво познатих ужичких младића је спонтано, ту код фонтане испред “Градске каване”, записало песму:
Док тихо Ђетиња шуми
Године дуге су прошле
године туге и среће
и ми смо волели некад
лептире и прво цвеће
Детињство брзо је прошло
и свако од нас га жали
нек деца овога града
наставе где ми смо стали
Док тихо Ђетиња шуми
и слуша наше песме
ја ноћас са старим друштвом
седим на Тргу крај чесме
Прве су љубави дошле
и прве шетње до плаже
пољупци топли су били
Ђетиња може да каже
Пролеће свако кад дође
жеља се јавља у мени
да опет прошетам плажом
стари град кад озелени
Одрасли заједно ми смо
добро смо друштво ми били
свако смо вече у Градској
румено вино ми пили
После су је горе у Градској, ужички музичари и одсвирали. Тако је настала једна од најлепших ужичких градских песама. А ево и фотографија како је изгледало испред и око Градске у то време. Било је веома ужичанствено.
