Aaah, kino

570
 Levo kafana tj. hotel Veljka Lazića, gde je bio prvi užički bioskop, a posle Drugog sv.rata i pozorište
Levo kafana tj. hotel Veljka Lazića, gde je bio prvi užički bioskop, a posle Drugog sv.rata i pozorište

Ako se ne računa prvi srpski bioskop, koji je počeo sa radom 2/15. decembra 1901, u Pozorišnoj kafani u Beogradu, onda je Užice imalo prvi stalan bioskop u Kraljevini Srbiji. Samo 12 godina od rođenja braće Limijer, Milisav Nešović, vlasnik pekare, kupio je prvi kino-aparat i doneo ga u Užice. Prvi bioskop u Užicu je otvoren je u kafani Veljka Lazića na Donjoj čaršiji. Kafana tj. hotel Veljka Lazića je do 1922. bila prizemna zgrada, čiji je spratni deo podignut 1922. kao hotelski prostor, da bi docnije bio preuređen za kino salu Bioskopa „Luksor“. Na inicijativu Milisava Nešovića i njegovog brata Neška, počele su da se prikazuju prve filmske projecije u Užicu. Prvi film koji su Užičani gledali bio je „Dnevnik jedne krojačice“, u kojem je glavnu ulogu igrala čuvena danska i svetska glumica Asta Nilsen.

Milisav Nešović je 1911. prodao svoju aparaturu poznatom užičkom ugostitelju Iliji Grbiću, zakupcu Hotela „Zlatibor“. U dvorištu tog hotela Grbić je sagradio udobnu drvenu arenu i nastavio filmsku delatnost. Posle smrti Ilije Grbića, bioskopom je rukovodila njegova žena, mada je stvarni gazda bio njen sin, Mihailo. Bočne strane improvizovane arene (bioskopa), mogle su se skidati, pa je leti tu bilo veoma prijatno. Osim navedenih, u Užicu je radio i bioskop Tome Naumovića, čuvenog užičkog trgovca, kafedžije, preduzimača i dobrotvora. Zna se sasvim sigurno da je on radio do 8. novembra 1914. godine, kada je njegov vlasnik preminuo.

“K.u.K” bioskop u Užicu tokom austrougarske okupacije

Tako je počela ekspanzija bioskopa u Užicu. Bioskopska delatnost u Užicu je privremeno prekinuta zbog početka Prvog svetskog rata. Po zauzimanju Užica 1915. godine, austrougarske vlasti rekvirirale su Bioskop „Zlatibor“, da bi ga već 22. jula 1916. godine otvorile za svoju vojsku i građanstvo pod imenom „Carski i kraljevski bioskop“. U periodu od 1916. do 1918, filmska produkcija u Užicu je znatno umanjena u odnosu na njegovo stanje uoči rata. Na repertoaru su uglavnom bili austrijski, nemački, danski i mađarski filmovi, s napomenom da su njihovu cenzuru obavile okupacione vlasti. Celokupan prihod od bioskopskih predstava bio je namenjen u dobrotvorne svrhe. Austrougarski bioskop je radio sve do povlačenja okupatorske vojske iz Užica, oktobra 1918. godine. U doba epohe nemog filma u Užicu su, u periodu od 1918. do 1941. godine, radili bioskopi “Arena Grbić”, “Zlatibor”, “Koloseum” i “Luksor”.