Ту испод данашњег Хотела “Златибор” или популарно по ужички “Сивоња”, где је некада била “Зелена пијаца”, на левој обали Ђетиње постојала је чесма “Табана”. Чесма је на том месту била све до Другог светског рата, 1943. године. На воду се силазило у простор правоугаоног облика, низ два степеника. Метална ограда са малим бетонским стубичима је ограђивала тај простор.
Изнад саме “луле” налазио се мермерни спомен на коме је била фотографија, испод ње текст:
“Бог нека штити синове наших врлети, смртнима да грехе опрости, за вечити спомен својим родитељима Милици и Миловану Глишовићу, табаку из Ужица, син Велимир и Табаковић, снаја Милева В. Табаковић.”
У току рата немачки војници су овај спомен уништили намерно, ударивши неким тешким возилом, тенком или борним колима у споменик и преломила га на две половиине. После рата споменик је пренет на гробље на Доварју и стављен на гроб преминулог Милована Глишића, табака и негове супруге Милице, где се и сада налази. На полеђини овога натписа на споменику чесме “Табане” додат је текст којим се објашњава да је овај споменик донет на гробље са чесме “Табане”.
Чесма, тј њена лула, је остала и вода је текла све до изградње Војне зграде са првим ужичким лифтом, која је изграђена на месту Бурлине кафане и продавнице “27 март”, а која се види на фотографији.
