Шездесетих година на Златибору смо сви знали за Дечије одмаралиште “Голија”. Основано је 1956. године. Оснивач је био град Ужице. Била то тада највећа зграда на Водама, пре рата Инвалидски дом, на голети, сама, на надморској висини од 1000 метара.
Данас та зграда изгледа потуно другачија. Голија данас располаже са 185 лежаја у четворокреветним, петокреветним и шестокреветним опремљеним собама са купатилима. Има и ТВ салу, бифе бар. Пет терена за мале спортове и полигон са справама за анимацију предшколске и школске деце. Ресторан одмаралишта располаже са 200 места. Јеловник је прилагођен потребама младих. Организује рекреативне наставе, летовања и зимовања, излете до музеја под отвореним небом “Старо село” – Сирогојно и Мокре Горе са посетом Дрвенграду, вожњом пругом уског колосека, тзв. “Шарганском осмицом”, дечије позоришне представе ужичког позоришта.
Година је 1962, био сам био детенце, у „Голији“ је мој отац Влајко водио курс скијања. Снимио је и фотографију „која говори више од 1000 речи“. Овај чико што иде за скијашима је колко се сећам био послужитељ у Учитељској школи или неки мајстор и увек је ишао у Голију током зимскога распуста. Тада у Голији су биле собе и на крају ходника купатило и тоалети. Постојала је и сала за ручавање у којој су организоване игранке са музиком са плоча.
Други најпознатији тада објекат на Златибору, у тада његовом делу, „Партизанским водама“ био је прелеп „Млечни ресторан“ са препознатљивом терасом изграђеном од брезовим деблима. Највероватније не постоји дете које је тада било на Златибору које не памти Млечни ресторан више језера. Мени је остало у сећању и предивно кисело млеко у керамичким чашама и лепе путер кифле које су ту били у понуди. Данас је ту коноба “Акустик”.
Драгица Гачић: „Најлепше распусте смо браћа и ја проводили у дивној Голији, а мене је скијању научила Вера Ковачевић, ту близу Голије“
Гордана Божовић: „Па тако негде 1962 сам и ја била у Голији, али у лето. Први пут и први пут без родитеља.“
Иванин Момак: „И мене је професорка Вера учила првом скијању, почетком 80-их. Лепе успомене на школска зимовања у Голији, шетње, фудбал на снегу, игранке увече…“
Драгица Ђурић: „Била и моја деца на зимском распусту.“
Петра Ћурчић: „Ми из Четврте основне ишли смо са наставником Диметом… лепе успомене.“
Драган Зумберовић: „У Млечном ресторану сам попио прву кока-колу у животу. Била ми је одвратна, а и сад је. До тада, а и сада, освежавајуће газирано пиће је некада југококта! Данас кокта.“
