„Vlasnici medija, mahom tranzicioni dobitnici sumnjive reputacije, nisu gadljivi na pogrešnu interpunkciju, već na troškove. Da ne govorimo o tome koliko je uzaludno njima objašnjavati da je i Ivo Andrić imao lektora kad su oni više odali po romanima nego što su ih čitali. Lokalni mediji su po tom pitanju platili najveću cenu“. Zoran Jremić
Zoran Jeremić po užički “Jare”je književnik i novinar rođen 2. jula 1965. u Užicu. Autor je više zbirki pesama, knjiga intervjua i književnih kritika. Bio je urednik i novinar u više listova i časopisa gde objavljuje feljtone, intervjue, književnu kritiku, kolumne. Po meni je jedan je od najpismenijih Užičana I obično mu zapadnu zadaci da lektoriše knjige, monografije važne za Užice. Kad sam počeo da pišem za užičke listove “Vesti” i “Užičku nedelju” i da nije bilo njega užičani najverovatnije ne bi čitali brojne maratonske feljtone o svom gradu koje sam pisao. Uvek sam voleo da pišem o Užicu i užičanima, ali nisam voleo da učim pravopis i da se previše bavim gramatikom tako da Jaretu mogu da zahvalim što su mi članci uopšte izlazili. Kasnije sam se kultivisao kolko mi je bilo potrebno, ali se i dan danas oslanjam na lektore. I naravno sarađujem sa Jaretom…
Pitao sam ga kako je dobio nadimak “Jare” .Rekao je: – Moj najbolji ulični drug u detinjstvu prezivao se Pavlović, zvali su ga Paja. Zajedno smo pošli u školu. U to vreme mnogo se gledala serija Kamiondžije. Video nas jedan stariji komšija iz ulice na velikom odmoru i uzviknuo: “Pa vi ste i ovde zajedno, ko Paja i Jare!” Čula druga deca iz razreda i prozvaše me – Jare.
Sećam se da je Zoran Jeremić novinarsku karijeru započeo na prvom užičkom privatnom Radiju 31 na poziv tadašnjeg urednika Rada Jovanovića. Radio je emisije o književnosti, rokenrolu, džezu i filmu. Zatim je bio član redakcije „Užičke nedelje“ od prvog broja, gde je uređivao kulturnu rubriku i pisao književne kritike. Radio je brojne intervijue posebno sa Užičanima ličnostima iz oblasti književnosti, filma, pozorišta, slikarstva, sociologije kulture, muzike, politike i tzv. društvenog života Užica i Srbije. Od 1997. godine radio je u „Vestima“ I tu se nastavila naša saradnja koja traje i dan danas. Jare je napisao mnogo toga korisnog i lepog posebno bih istakao njegov rad o Tešićima, oskarovcu Stivu Tešiću i njegovoj sestri Nađi. Naravno Užičani nisu Jaretu uzvratili onako kako on zaslužuje. Kada su Vesti privatizovane ostao je bez stalnog radnog odnosa. Izglda da u vremnu tranzicije Užičanima nije bio potreban intaliktualni svet. Kao što reče jedna užička ljudska sirovina: “Samo se nešto motaju okolo i smetaju”.
Užički književnik Zoran Jeremić skorijih dana je završio monografiju o Slobodanu Ljubičiću prvaku drame užičkog Narodnog pozorišta koja je publikovana na svim važnim medijima. Nažalost čujem da Jare planira da se sa porodicom seli za Beograd. Ako je to istina nadam se da ga užička kultura neće zauvek izgubiti.
