Ova zanimljiva fotografija dece nastala je na Rosuljama u prvoj polovini šezdesetih godina 20. veka u Zagrebačkoj ulici. Fotografija je iz porodičnog albuma porodice Gavrilović. Fotografija je puna atmosfere, u daljini se vidi tek izgrađena Kula na Trgu partizana. Deca slobodna, zaustavljena u igri da bi bila fotografisana.
Sada kada su roditelji previše zaštitnički nastrojeni, neobično je zamisliti da bi pustili decu da sami idu u školu od trenutka kada nauče put. Saobraćaj, nepoznati ljudi i mnogo toga još sprečili današnje roditelje, ali ne i one tokom šezdesetih. „Idem kod druga da se igram” izjava je koja bi danas sa sobom nosila dosta potpitanja, ali ne i šezdesetih, kada bi deca samo bezbrižno saopštila vest i odskakutala svojim putem.
Prezašećerene žvakaće gume bile su osnovna poslastica dece rođene u pedesetim šezdesetim godinama 20 veka. Takmičenje ko će naduvati veći balon takođe je bilo popularno. Pasti sa bicikla i zaraditi koju modricu ili ogrebotinu bio je način da se brže nauči kako se vozi bicikl. Iako je danas nezamislivo da deca sednu na njega bez kacige, šezdesetih je bilo nezamislivo da je imaju. Što se vidi I na priloženoj fotogafiji.
Danas je teško je zamisliti da u vreme kada se tehnologija munjevito razvija, deca žele da se igraju napolju. Ali, tokom šezdestih, to je upravo bio slučaj, i to bez nadzora odraslih. „Ostani tamo gde mogu da te vidim”, obično bi dobacili mama ili tata, dok bi se dete solidno udaljilo sa idejom da se brčka u baricama i igra u pesku. Žmurke, ledeni čikica, školice I mnoge druge igre, bile su aktuelne tokom šezdesetih godina i na Rosuljama.
„Batina je iz raja izašla” danas je neprihvatljivo tumačenje za vaspitanje dece. Šezdesetih je, međutim, lupanje po turu i pokoja čvrga bila sasvim prihvatljiva što potvrđuje i ova fotografij “Kazna” užičkog mastora fotografije Steva Vlajnića.
Na trećoj fotografiji je mesto gde su se deca sa Rosulja slikala dalekih šezdeseti danas 2020. godine.
