Nekadašnji “Begluk” ili prostor stare železničke stanice, Gradskog stadiona, bio je pravo ruglo. Oko “slepog koloseka”, na kome su najčešće istovarani vagoni građevinskog materijala i uglja bila je gužva od volovskih kola do šlepera. Blato, pomešano sa uljem i balegom nije moglo da osuši sunce. Bila je potrebna veština da se priđe bifeu “Stadion”. Ni ulica do novoizgrađenog obdaništa nije bila u boljem stanju. Na trgu je oko travnjaka bila je bodljikava žica, iako su se mnoge majke žalile da im se deca povređuju nisu je uklonili. Sevojničani su se žalili da im je samo nekoliko dana radio drugi program i da je nestao.
U bioskopu “Zlatibor” direktorka bioskopa “Partizan” Olivera Stojić, poznata kao “tetka Vera” je uspela da obezbedi 10 filmova sa ovogodišnjeg FEST –a. Na predlog članova Kluba omladine prikazan je i film “Maš“, “Plavi vojnik”, “Džo i to je Amerika” svi sa “Festa 72”… Ovi filmovi su prikazani u sali Kluba omladine po veoma popularnim cenama. Jedino su smetali stubovi koji dele prostoriju. U pozorištu je bila nova premijera, “Na leđima ježa” po tekstu Stevana Jakovljevića ovaj komad je na scenu postavio reditelj Aleksandar Ognjenović. Scenogafiju su radili Beograđani Petar Pašić i Svetlana Miušković. Glavne uloge su tumačili Tomislav Janjić, Jevrem Urošević, Petar Lazić, Milan Putniković i Lazar Pavlović.
Užičkog akademskog slikara Milutina Koraća primili su u ULUS. Prema mišljenju stručnog žirija njegove slike najbolji radovi koji su tada stigli na konkurs za prijem ovoga udruženja za 1973. godinu. Do tada je Korać bio na stručnom usavršavanju u Nemačkoj i Kanadi i učestvovao a grupnim izložbama u Beogradu, Šapcu, Minhenu, Montrealu i na Užičkoj likovnoj retrospektivi. Inače Mićo Korać je rođen 1932. godine, Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1964. godine, a magistrirao u Novom Sadu 2000. godine. Predavao je likovnu umetnost u Školi za kvalifikovane radnike, Pedagoškoj akademiji i Učiteljskom fakultetu u Užicu. Ove 1973. Naslikao je sliku dela hrada “Lipe” baš preko puta naše kuće U Omladinskoj 28. Fotografiju te Mićove slike prilažem uz ovaj članak.
Na Zlatiboru su iz jezera ispustili vodu i tako omogućili posetiocima da se bez opasnosti klzaju, to je ove zimske sezone bila najveća turistička atrakcija na ovoj planini.
Mileta Ješić direktor “Ineks – Prvog Partizana” otišao je u Beograd na novu dužnost. Za direktora je izabran Sreten Milanović. Rođen u Gorobilju, komunista od 1957, učestvovao na radnim akcijama, partizanov stipendista, završio ekonomski fakultet u partizanu radio od 1962. aktivan društveno politički radnik. Za to vreme idealan kadar. Nedelju dana kasnije se saznalo da se vratio i da će biti direktor Valjaonice bakra. Tada je izjavio: “Želim da istaknem moju prijavu na konkurs treba razumeti kao moj odnos prema javno izrečenim pozivima o zhtevima odgovornih organa u Valjaonici bakra da se prihvatim ove dužnosti… Ne želim da obećam gotova rešenja za probleme, jer ih nemam. Rešenja će se nalaziti kroz zajednički rad, koji mora biti jasno usmeren”.
Mileta Ješić je rođen u Godoviku, srednju školu završio 1952. u Užicu. Tehnološki fakultet 1959. u Beogradu kao stipendista Valjaonice zaposlio se u njoj odmah pošto je diplomiro. 1962, sa dužnosti upravnika pogoma prešao za sekretara Opštinskog komiteta SK Užicu. Od aprila 1965, je bio direktor P. Partizana. Inače i on je smatran za istaknutog društveno – političkog radnika, član SKOJ –a od 1947, primljen u KPJ 1950. godine. Bio je biran u omladinska i studentska rukovodstva od opština i univarziteta do do centralnog komiteta SKJ. Pravi vojnik svoje partije idealan da zameni legendu Vlajka Brkovića o kome se upšte nije govorilo. Vlajkovi prijatelji su bili zabrinuti za njega – “nešto mu se gadno sprema”, govorili su.
Protiv Živka Kovačevića direktora raketinog autoservisa je pokreut krivični postupak, pa je obustavljen. Pošto se vratio na dužnost radnici samooupravljači su štrajkovali i izjavili: “da ne žele da više u krugu preduzeća vide dosadašnjeg direktora”, da će budući organi upravljanja morati da vode račđuna o željama i zahtevima i interesima radnika pre donošenja odluke, da način svoga rada usaglase sa ustavnim amagmanima. Veliko šišćenje je počelo.
Na sve strane u Užičkom kraju su počele da “niču” Škole smoupravljača. Predavače je obezbeđivao Fakultet političkih nauka i Institut za političke studije iz Beograda. U školama za kvalifikovane radnike je stiglo pitanje: “Kakva nam je marksističko obrazovanje budićih radnika?”. Pomoćnik direktora užičke škole za Kvalifikovane radnike “Radoje Marić” tada je rekao: “Za sada nema govora o menjanju nastavnog plana i programa, jer je za takav posao potrebno mnogo više vremena. Potrebe za promenom već duže vremena oseća i Škola je u tom pravcu pokrenula odeđene akcije. Zna se samo toliko da se u Republičkoj zajednici obrazovanja uveliko radi na tome, ali proces još nije dobio vizu”.
Dotadašnji trener ženske ekipe košakaškog kluba “Sevojno” Đorđe Lazović se povukao, umesto njega je izabran Miloš Tomanović profesor fizičkog vaspitanja iz Užica.
Završen je soliter koji ima 17 spratova, na Rakiskom pijacu tu je nekad bila kuća čuvenoga advokata i boema Sime Terzića. Izgradilo ga je preduzeće “Zlatibor”, 88 stanova finansirale su Valjaonica, Bolnica, Preduzeće za puteve i Gp. “Zlatibor”. Raiski pijac je dobio nove stanare.
A onda se saznalo. Direktori Valjaonice bakra: Vlajko Brković, Desimir Mićo Petrović i Božidar Romandić su optuženi zbog krivičnog dela zloupotrebe ovlašćenja. Protiv Brkovića i Rmadića doneto je rešenje o sprvođenju istrage, pošto su ih prethodno saslušali. Istragu je vodio istražni sudija Okružnog suda sudija Kovačević Dragan. Desimir Petrović je tada bio u Londonu nedostupan istražnim organima
