У времену председника Милана Никитовића, још увек су новинари били цењени и поштовани, подржаван је њихов рад и најбољи су још увек били у Ужицу. После су најбољи отишли у БГ, НС и којекуде. И професија се офуцала ко папуџијски мачак. Данас је довољно да купимо новине, одемо на нет или упалимо тв и да видимо на ком је дну некад цењена професија.
Некад добро сачуван део “Доње чаршије”, полако се губи у урбанистичком забораву. Остају само фотографије и сећања.
Зоран Вујовић је у Ужицу био високи функционер КПЈ, а касније и СПС-а. Председник Скупштине општине Ужице, затим посланик у Скупштини Србије, члан Савезне владе СРЈ као министар за саобраћај и везе и министар без ресора.
Године 1936. на место првога грађанина долази Димитрије Диша Вучићевић, познат по упорношћу, тако да су злобници тврдили да ради “без смисла и краја”.
